Јавни издаци за образовање у Европи: Србија скоро па највећи штедиша

У 2023. години јавна потрошња на образовање (од предшколског до терцијарног нивоа) у ЕУ чинила је 4,7% бруто домаћег производа (БДП-а). У поређењу са 2022. годином, та се бројка није променила; међутим, представља благи пад од 0,3 процентна поена (пп) у односу на 2020. (5,0%), годину с највишим нивоом јавне потрошње на образовање од почетка прикупљања података 2012. године.

Међу земљама ЕУ-а, највиши ниво јавних издатака за образовање у односу на БДП забележен је у Шведској (6,8%), затим у Финској (6,3%) и Белгији (6,2%). Најнижи удели забележени су у Румунији (3,0%), Грчкој (3,3%) и Малти (3,4%).

https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/w/ddn-20260818-1

У бази има и података за Србију, и она се има чиме и похвалити: (1) има скоро најниже издатке за образовање, и (2) има скоро највећи пад тих издатака од 2015. године (прве године са подацима за Србију).

Подаци за Србију се односе на 2022. годину, док су за већину осталих земаља из 2023. године.

Према овим подацима, Румунија је била „за длаку“ штедљивија од Србије, у овој готово непотребној, а извесно расипничкој делатности.

Релативни удео издатака за образовање зависи како од њихове апсолутне промене, тако и од брзине раста БДП-а, који је у српском случају номинално импозантан.

Од 2015. до 2022. године, Србија је смањила удео образовања у БДП-у за 0,83 процентна поена (пп). Веће релативно смањење ових, непотребних, издатака имале су само Малта (1,45 пп), Кипар (1,37), Летонија (0,99) и Норвешка (0,98 пп). Норвешка и друге споменуте земље ипак још много треба да штеде како би се по овом показатељу приближиле Србији, Румунији и Хрватској, као земљама за угледање.

Public expenditure on education by education level and programme orientation – as % of GDP [educ_uoe_fine06__custom_22315350]
TIME20152023Промена
European Union – 27 countries (from 2020)4,814,65-0,16
Sweden7,056,80-0,25
Finland6,756,29-0,46
Iceland6,666,27-0,39
Belgium6,436,21-0,22
Denmark:6,11 
Norway6,725,74-0,98
France5,475,26-0,21
United Kingdom5,685,21-0,47
Netherlands5,405,17-0,23
Austria5,435,16-0,27
Slovakia4,594,920,33
Estonia:4,85 
Switzerland5,084,83-0,25
Slovenia4,644,820,18
Cyprus6,174,80-1,37
Germany4,524,770,25
Poland4,814,54-0,27
Portugal4,794,48-0,31
Bulgaria3,884,440,56
Spain4,164,340,18
Latvia5,334,34-0,99
Lithuania4,124,340,22
Czechia3,794,270,48
Bosnia and Herzegovina:4,24 
Italy4,104,06-0,04
Luxembourg3,903,930,03
Ireland3,773,770,00
Hungary4,263,62-0,64
Malta4,893,44-1,45
Greece3,683,33-0,35
Croatia:3,05 
Serbia3,843,01-0,83
Romania2,722,970,25
Напомена: црвеном бојом је обележен последњи доступан података.

Извор: https://www.makroekonomija.org/zdravstvo/javni-izdaci-za-obrazovanje-u-evropi-srbija-skoro-pa-najveci-stedisa/

Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Цртежи Онфима из Новгорода показују да су деца жврљала по свескама и цртала чудовишта још од 13. века

Слика
Постоји нешто у жврљању по свесци и цртању човечуљака са оружјем и чудовишта по маргинама домаћег задатка што одолева зубу времена. Чак и у доба „ајпеда“ и „Маjнкрафта“, већини деце дајте оловку и папир (а још боље — школски задатак који треба одложити за касније) и она ће пронаћи свој пут до вековне традиције шарања по свесци. Ова навика има дугу историју, а то је познато захваљујући дечаку по имену Онфим, који је оставио свој упечатљив траг на мекој брезовој кори средином 13. века. Историчари верују да је имао око шест или седам година када је направио ове невероватне цртеже, који на много начина откривају више о животу детета у средњовековној Русији него школски задаци уз које су настали. Док је вежбао писање ћирилицом, нацртао је себе и, како се претпоставља, своје пријатеље, поређане испод слова: На полеђини свог школског задатка замислио је себе као „дивљу звер“, створење налик кентауру са коврџавим репом: Приказао је и жестоке битке, са стрелама које лете, коњима у галопу и поги...
Прикажи све

Marija Malović: Kako grad vaspitava - zašto je uređenje grada pedagoško pitanje

Слика
Dok se gradovi planiraju kroz saobraćaj, kvadrate i investicije, jedno ključno pitanje ostaje po strani: kakve uslove za odrastanje zapravo stvaramo. Jer grad ne utiče samo na kvalitet života – on aktivno „vaspitava“ generacije koje u njemu odrastaju.   ada pričamo o gradovima, najčešće svako govori iz svog ugla. Urbanisti govore o planovima, saobraćajci o protocima, investitori o kvadratima, ekolozi o zelenilu, roditelji o svakodnevnom snalaženju, a pedagozi najčešće ostaju „u svojoj zoni“, kao da je njihovo mesto rezervisano samo za vrtić i školu. Upravo tu je problem, jer je pitanje uređivanja grada i te kako i pedagoško pitanje. To ne znači da pedagogija treba da kolonizuje „tuđe“ teme. Znači nešto drugo: da bez pedagoške perspektive ne možemo razumeti kakve uslove za odrastanje, kao društvo, stvaramo. A ako ne razumemo kakve uslove za odrastanje stvaramo, onda ne razumemo ni kakvo društvo gradimo. Otuda i potreba za širim pomakom paradigme, koji savremeni naučni i stručni uvid...
Прикажи све

Dječji rad i industrijalizacija: Dokazi iz tvorničkih zapisa i britanskog popisa stanovništva iz 1851.

Слика
Sažetak Djeca su bila sastavni dio radne snage tijekom britanske industrijske revolucije. Promjenjivi obrasci dječjeg rada, kao i uzroci njegovog uspona i pada, potaknuli su brojne znanstvene rasprave. Ova studija donosi nove izravne dokaze o dječjem radu iz dječjih potvrda o dobi i evidencija o pohađanju škole iz tvornica pamuka. Povezujemo pojedinačnu djecu identificiranu iz tih tvorničkih zapisa s popisom stanovništva iz 1851. godine i prvi put pružamo konkretne dokaze o razmjerima nedovoljnog prijavljivanja dječjeg rada u tvornicama prema popisu stanovništva. Nalazimo da je britanski popis stanovništva za trećinu podcijenio stvarne razmjere zaposlenosti djece u tvornicama. Na temelju ovog nalaza dodatno rekonstruiramo stope sudjelovanja djece u radnoj snazi ​​i strukturu zanimanja sredinom devetnaestog stoljeća. Sveukupno, tvrdimo da tehnološke promjene i rani Zakoni o tvornicama nisu odmah niti učinkovito smanjili zaposlenost djece u tvornicama. Djeca su i dalje bila vrijedan izvo...
Прикажи све