Četvrta međunarodna konferencija: ČEMU JOŠ OBRAZOVANJE? Doživljaj obrazovanja Beograd 9–11. oktobar 2024.

 

Program konferemcije u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, pogledajte ovde:

https://wse.ifdt.bg.ac.rs/program/

Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

ПИСА тестови упалили аларм – млади ће једва разумети и рачун за комуналне услуге

Слика
  Сваке три године ОЕЦД, организација која углавном окупља западне развијене земље, објављује резултате међународног тестирања петнаестогодишњака широм света. Постојали су разлози за наду да ће подаци објављени 8. септембра, донети добре вести. Резултати из математике, читања и природних наука драстично су пали у претходном кругу тестирања, спроведеном непосредно после пандемије. Креатори образовних политика надали су се да би, сада када је та криза далеко иза нас, резултати могли да почну да се поправљају. То се, међутим, није догодило. Напротив, у развијеним земљама, које су у главном фокусу тестирања, резултати су додатно пали. Када је реч о читалачкој писмености, пад се чак убрзава. Подаци указују на постојање дугорочних фактора који обарају школска постигнућа и на могућност да, без брзе промене курса, способности ученика падну још ниже. То није само питање образовања данашњих младих, већ и будућности економија у којима ће они живети и радити. Азија на врху, Кина далеко изнад п...
Прикажи све

Јавни издаци за образовање у Европи: Србија скоро па највећи штедиша

Слика
У 2023. години јавна потрошња на образовање (од предшколског до терцијарног нивоа) у ЕУ чинила је 4,7% бруто домаћег производа (БДП-а). У поређењу са 2022. годином, та се бројка није променила; међутим, представља благи пад од 0,3 процентна поена (пп) у односу на 2020. (5,0%), годину с највишим нивоом јавне потрошње на образовање од почетка прикупљања података 2012. године. Међу земљама ЕУ-а, највиши ниво јавних издатака за образовање у односу на БДП забележен је у Шведској (6,8%), затим у Финској (6,3%) и Белгији (6,2%). Најнижи удели забележени су у Румунији (3,0%), Грчкој (3,3%) и Малти (3,4%). https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/w/ddn-20260818-1 У бази има и података за Србију, и она се има чиме и похвалити: (1) има скоро најниже издатке за образовање, и (2) има скоро највећи пад тих издатака од 2015. године (прве године са подацима за Србију). Подаци за Србију се односе на 2022. годину, док су за већину осталих земаља из 2023. године. Према овим подацима, Руму...
Прикажи све

Франсис Лорет: Математика, изазов за предавање

Слика
Управо су објављени резултати ПИСА 2023, а настава математике у Француској пролази кроз озбиљну кризу, чији су фактори вишеструки: упитни политички, идеолошки и педагошки избори, тешкоће у суочавању са омасовљењем наставе, десакрализација статуса ученика. наставник који више није једини извор приступа сировим садржајима (интернет, GPT), прогресивно губљење смисла наставе у савременом периоду који је доживео долазак специјализације дисциплина, свакако неопходних, али који производи фрагментацију , чак и атомизовано знање које је изгубило своје јединство.  Знање се сада пречесто своди на оруђе, или чак, попут математике, на једноставан инструмент селекције, на штету његовог значења.  Како пронаћи укус и мотивацију у овим условима?  Франсис Лорет, добитник Велике награде жирија на Форуму иновативних наставника 2014, ванредни професор математике и шеф групе за популаризацију и ширење научне културе на ИРЕМ-у у Марсеју, нуди нам своју анализу стања математике и стаза. реализов...
Прикажи све