TIME: Десница има прилику да преиспита образовање у Америци
Случајном посматрачу може бити опроштено ако изгледа да и левица и десница дају све од себе да изгубе дебату о будућности америчког образовања.
На левој страни, јавни званичници и самоправедни заступници практично падају радећи на субвенционисању и повећању надувене бирократије, издубљених градских школских система и лудости у кампусу. Немо су посматрали како учитељи ударају у школе и инсистирали на томе да „права историја“ захтева да САД буду приказане као септичка јама расизма и подлости.
У међувремену, на десној страни, блејe гневни импресарији који су дали све од себе да поткопају лаку аргументацију за избор образовања тако што су га уткали у љутите тираде против омиљених локалних школа. Они су узели Тејлор Свифт, поп звезду која је била веома омиљена међу средњошколкама и средњошколкама, и замислили је као део неког бизарног штаба Бајденове администрације. Дођавола, чак су одлучили да покушају да „уклоне“ Мартина Лутера Кинга Млађег, икону грађанских права која је почаствована због његовог наслеђа правде, једнакости и ненасиља.
Шта је потребно?
Левица има проблем. Демократе су дуго имале користи од савеза са синдикатима наставника, радикалима у кампусу и бирократама који воде картел колеџа. Ово је добро пролазило код јавности која је волела своје наставнике, школе и факултете. Али затварање школа због пандемије, пад поверења у факултете и отворени антисемитизам преокренули су статус кво.
Ово је створило изванредну прилику за право – ослобођено веза са синдикатима, јавном бирократијом и академијом – да брани заједничке вредности, оснажи студенте и породице и преиспита застареле аранжмане. Десница има јединствену позицију да предводи образовање и стога је много слободнија да преиспита начин на који се организују и реализују васпитање у раном детињству, К-12 и високо образовање.
Десница такође треба да покаже да јој је стало (чак и више) до питања кухињског стола која погађају америчке породице него до питања културног рата која анимирају друштвене медије. Приступачност, приступ, строгост, практичност, прикладност, ствари су до којих је родитељима стало, а право треба нешто да им се понуди.
Питање је да ли ће десница изабрати да им изађе у сусрет у тренутку када се чини да је превише јавних званичника више заинтересовано за излагање на друштвеним мрежама него за решавање проблема.
Ми смо оптимисти. Мислимо да десница може одговорити изазову.
Почиње са посвећеношћу принципима, заједничким вредностима и решењима из стварног света. Ово је лакше него што звучи. На крају крајева, јавност стаје на страну конзервативаца у жестоким споровима око расе, пола и америчке историје са искривљеним маргинама. Американци се углавном слажу да студенти треба да науче и добро и лоше о америчкој историји, да одбију упис на факултете заснован на раси, верују да студенти спортисти треба да играју у тимовима који одговарају њиховом биолошком полу, и не мисле да би наставници требало да расправљају о роду у трећем разреду.
И док неки промишљени конзервативци устукну од оптужби да се увлаче у „културне ратове“, од виталног је значаја да се отворено говори о заједничким вредностима. Анкета Wall Street Journal-NORC, на пример, показује да, када је затражено да идентификују вредности које су им важне, 94% Американаца је идентификовало напоран рад, 90% је рекло толеранцију према другима, 80% је рекло учешће заједнице, 73% је рекло патриотизам, 65% рекло је веровање у Бога, а 65% је рекло да имају децу. Школе треба да валоризују напоран рад, да уче толеранцији, да повезују ученике са својом заједницом, да промовишу патриотизам и да буду отворене према вери и породици.
Истовремено, наравно, образовни исходи су од велике важности за ученике и нацију. Посвећеност ригорозности, изврсности и заслугама је вредност коју би конзервативци требало да неометано заступају. И причајте о лакој продаји! Више од 80% Американаца каже да би стандардизовани тестови требало да буду важни за упис на факултет. У међувремену, демократски званичници Калифорније недавно су одобрили нове математичке стандарде који би окончали напредну математику у основној и средњој школи, а Орегон је укинуо захтев да матуранти буду писмени и да рачунају. Десница треба и да укаже на апсурдност такве политике и да носи заставу високих очекивања, напредних инструкција, надарених програма и важности зарађеног успеха.
Када су у питању "проблеми кухињског стола", конзервативци могу учинити много више да подрже родитеље. То значи стављање тачке на хаотичне учионице. То значи коришћење пореског закона за пружање веће финансијске помоћи. То значи да послодавцима буде лакше и привлачније да понуде вртиће на лицу места. То значи креирање рачуна потрошње флексибилне употребе за предшколску децу и за ученике К–12 да би се подржао широк спектар образовних опција. То значи подстицати факултете да смање надуваност и пронађу начине да понуде јефтиније акредитиве. То значи да нудите смислене каријере и техничке опције тако да се факултетска диплома осећа као избор, а не као услов, што олакшава појаву нових опција за после средње школе и захтева од колеџа да стављају кожу у игру када студенти узимају кредите.
Затим постоји потреба да се позабавимо смрзнутим односом деснице са просветним радницима. Невероватно је, ако размислите о томе, да конзервативци – који енергично подржавају полицајце и имају природну антипатију према бирократама и бирократији – имају толико проблема да се повежу са наставницима. Као и полиција, наставници су омиљени локални јавни службеници фрустрирани бирократијом и папирологијом. Требало би да буде лако прихватити политике дисциплине које држе наставнике безбедне и учионице управљивим, смањују надувану бирократију и пребацују те доларе у учионице, и теже родитељским одговорностима као и родитељским правима.
Данас постоје огромне могућности за десницу да предводи образовање. Питање је да ли је спремна да одговори на изазов.
Коментари
Постави коментар