Romski pričaju, ali ne pišu

Romi u Srbiji i regionu retko kada pišu romskim pismom. Posebno mladi se češće služe većinskim jezicima kada se dopisuju. Tako romski, bez sistemske podrške, ostaje mahom govorni jezik.

„Mladi ljudi danas romsko pismo koriste vrlo malo“, kaže Sejhan Jašarov (36), nastavnik engleskog jezika iz Skoplja.

Jer, kako Jašarov priča za DW, mladi Romi u regionu se u komunikaciji češće oslanjaju na većinske jezike i njihova pisma. Retko je, recimo, da se mladi Romi dopisuju na romskom pismu.

Uostalom, dodaje, pismo Roma nije standardizovano jer je za to potrebna institucionalna podrška država, obrazovnih institucija i organizacija. Tako pismo ostaje mahom za ciljane projekte, radionice, ili lične beleške.

„Ima ga u okviru obrazovnih programa, u određenim udžbenicima i projektima, ali retko u svakodnevnom životu. Važno je koristiti romsko pismo kada postoji prilika“, dodaje Jašarov.

Ovako, kaže, „romski jezik ostaje prepoznat samo u usmenoj komunikaciji, dok pisana forma ostaje u senci i nerazvijena“.

Kako izgleda romsko pismo

Pismom se pak aktivno bavi Ljubiša Jovanović, asistent na katedri za romski jezik Visoke škole „Mihailo Palov“ u Vršcu.

„Pismo je mnogo značajno za Rome jer se njime neguje i identitet“, kaže on za DW.

Govori o bogatom sistemu glasova, osam padeža, srodnosti jezicima poput hindija i pandžabija.  

Jovanović kaže da se romski jezik dugo prenosio samo usmeno, jer nije bilo pisanih tragova sve do 16. i 17. veka.

„Tek u 20. veku, naročito posle prvog svetskog kongresa Roma 1971. godine, Romi su počeli da predstavljaju identitet uvođenjem i pisma u škole, medije i kulturne ustanove“, dodaje Jovanović.

No, moguće je provesti skoro ceo život, a i ne videti romsko pismo. Recimo, Nada Knežević (54) iz Kaća kraj Novog Sada za DW priča da se nije srela sa romskim pismom.

„Nisam imala priliku da vidim kako izgleda romska azbuka. Znam da se slova razlikuju od izgovora i da se dva slova čitaju kao jedno, tako sam čula.“

Romski se danas mahom piše latinicom, mada u školama u Srbiji može da se koristi i ćirilica.

Maja Radu Sombor Izvor: https://www.dw.com/sr/romski-pri%C4%8Daju-ali-ne-pi%C5%A1u/a-74007816



Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Zoran Dimić – Politike obrazovanja: od paideje do bildunga

Слика
  Piše: Dejan Ilić Podrobnije bavljenje antičkim tekstovima o paideji vrlo brzo nam otkriva u kojoj meri je ova tema bila tesno povezana sa izvornim smislom politike, koja je u antici nesumnjivo bila tema svih tema, kako za građane antičkih polisa tako i za filozofe. Smisao i cilj starogrčkog koncepta vaspitanja i obrazovanja se otuda moraju sagledavati u kontekstu napora i želja članova jedne političke zajednice da unaprede zajednički život. Zanemarivanje realnog istorijskog konteksta u kom nastaje i razvija se koncept paideje, gde je očito njeno političko poreklo, često je dovodilo do njenog romantizovanog i pogrešnog tumačenja, koje nije uspevalo da vaspitanje i obrazovanje sagleda i kao predmet međusobne strateške manipulacije građanskih grupa i pojedinaca. Premda je u vekovima nakon nestanka antičkog sveta, a naročito tokom srednjeg veka, interesovanje za vaspitno-obrazovne teme opadalo, moderno doba je ponovo uvelo na velika vrata vaspitno-obrazovne teme u građanski svet. Upr...
Прикажи све

То­ми­слав Су­хец­ки: Вратимо уметност у васпитање и образовање

Слика
  Обра­зо­ва­ње све не­у­спе­шни­је па­ри­ра све бр­жим про­ме­на­ма све­та око нас. Чи­ни се да је чо­век већ при­стао на по­раз у од­но­су на ве­штач­ку ин­те­ли­ген­ци­ју, ко­ја се раз­ви­ја ге­о­ме­триј­ском про­гре­си­јом, ду­пли­ра сва­ких не­ко­ли­ко го­ди­на, а људ­ска ин­те­ли­ген­ци­ја опа­ла је за пет про­це­на­та у по­след­њих не­ко­ли­ко де­це­ни­ја. Бит­ка с бу­дућ­но­шћу као да је уна­пред из­гу­бље­на, а гу­би­мо из ви­да сво­ју нај­ве­ћу ин­те­лек­ту­ал­ну шан­су, умет­нич­ко ин­ту­и­тив­но ис­ку­ство ко­је је у осно­ви и до­ве­ло до про­гре­са чо­ве­ка. По­ја­ва да­ро­ви­то­сти је ми­сте­ри­о­зна, али пло­до­ви умет­нич­ке да­ро­ви­то­сти та­ко­ђе де­лу­ју ми­сте­ри­о­зно. Не­кад су умет­ност на­зи­ва­ли кул­тур­ном над­град­њом или ква­ли­фи­ка­ци­јом аро­гант­не су­је­те, да би ње­на функ­ци­ја уна­пре­ђи­ва­ња и по­пра­вља­ња људ­ског ума би­ла пре­ва­зи­ђе­на. Ево­лу­ци­ја су­ви­ше ду­го тра­је и не­пред­ви­дљи­ва је, па је не­ко чу­до на­шло на­чин да у ге­не...
Прикажи све

ICEM 2025: Френеова педагогија за народну школу

Слика
  Од 18. до 22. августа 2025. године, скоро 400 наставника и образовних активиста окупило се у Пресјеу (Лоара) на Међународном конгресу ICEM-а – Френеова педагогија. Четири дана радионица, дебата и састанака фокусирало се на сарадњу и одбрану јавног образовања. На недељу дана, средња пољопривредна школа у Пресјеу претворена је у право село како би угостила међународни конгрес ICEM-а и активисте за педагогију Френеа. Интернат, бивак, учионице, књижара, па чак и велики шатор, радосно су дочекали наставнике од вртића до универзитета, из целе Француске и неколико земаља. Формула се смењивала између „наставних“ радионица (дуге радионице на исту тему током целе недеље) сваког јутра – омогућавајући дубинско истраживање теме као што су француски језик, звучне праксе или улога тела – и „кратких“ радионица поподне, отворених за открића. Конференције, изложбе и културни догађаји (филмови, позориште, традиционални бал) употпуњавали су овај посебно богат програм. Сваке вечери, новине Notre Préc...
Прикажи све