Сваки осми вуковац, око 35 одсто осмака имало двојку из математике: Шта открива извештај Завода за вредновање квалитета
Ученици осмог разреда широм Србије током 2022/2023. школске године имали су најбоље оцене из историје, а сваки осми основац има Вукову диплому за изванредно знање, показује извештај Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.
Извештај, који обухвата резултате истраживања на окружном, регионалном и националном нивоу, пружио је увид у успехе ученика на три теста након основне школе, као и оцена из више предмета током школовања. Према подацима, ученици су постигли најбоље резултате на трећем, тзв. комбинованом тесту (просечни број поена износио је 14,42), затим на тесту из математике (11,90 поена у просеку) и, на крају, на тесту из српског језика и књижевности (10,74 поена у просеку).
Што се тиче трећег теста, који се састоји од задатака из више различитих предмета, ученици у Србији су били најуспешнији на тесту из хемије (16,06 поена), затим физике (15,58 поена) и географије (14,63 поена).
Према извештају из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, ђаци из Београда, Шумадијског, Косовско-митровачког и Јужнобачког округа имали су изнадпросечне резултате на сва три теста.
Девојчице успешније од дечака
На републичком нивоу, показало се да су девојчице биле успешније од дечака по питању остварених резултата на тестовима. Према Заводу, то се дешавало и ранијих година, а током школске 2022/2023. године су „разлике веће на тесту из српског језика и књижевности него на друга два теста“.
Према подацима, девојчице су показале више знања на тестовима из српског језика и књижевности, математике, биологије, хемије и географије. Са друге стране, дечаци су били успешнији на тестовима из историје и физике.
“На републичком нивоу, утврђено је да су девојчице биле успешније на сва три теста у односу на дечаке, при чему разлика у постигнућу на тесту из српског језика и књижевности износи 42 бода (на стандардизованој скали), на тесту из математике пет бодова, док на трећем тесту износи девет бодова”, наводи се у извештају.
Математика најкомпликованија
Што се тиче оцена које су ученици широм Србије остварили током школовања, може се закључити да им је математика била најкомпликованија. Наиме, матуранти, приближно трећина њих односно 34,7 одсто, имали су оцену два. Нешто мањи број, тачније 27,2 одсто ученика имало је оцену пет.
Најбољу оцену из српског језика и књижевности имало је 35, 7 одсто ученика. Међутим, резултати показују да је нешто више матураната имало најбоље оцене из биологије (39,1 одсто) и географије (41 одсто).
Прво место према броју петица добила је историја, из ког предмета 44,4 одсто ученика има најбољи успех.
Сваки осми ученик је вуковац
Сваки осми ученик који је завршио основну школу има диплому “Вук Караџић”, односно није имао оцену нижу од пет на крају сваке школске године, почевши од другог разреда. Највише ученика са, у народу познатом, Вуковом дипломом има у Лесковцу, Нишу и Јагодини, показују подаци из извештаја. Са друге стране, најмање ученика који су имали све петице од другог до осмог разреда било је у Ваљеву, Ужицу и Чачку.
Када се посматра на нивоу округа, највише просечно постигнуће вуковаца на завршним тестовима било је у Београду и Шумадијском округу.
“Премда би само ученици са изузетним знањима требало да буду носиоци дипломе “Вук Караџић”, у Србији је сваки осми ученик вуковац. У појединим школским управама и окрузима проценат вуковаца је већи. Вуковци су најуспешнији на тесту из српског језика и књижевности, затим на тесту из математике, а најмање су успешни на трећем тесту”, наведено је у извештају Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.
Повезаност оцена и резултата на тестовима
Завод се позабавио и корелацијом између резултата на завршном испиту и школским оценама ученика осмог разреда основних школа, како би могло да се утврди да ли постоји критеријум објективности оцењивања у школама широм Србије.Према Заводу вредновање квалитета образовања и васпитања, оцењивање ученика је од великог значаја за оно што следи након осмог разреда – упис у средњу школу.
“Испитивање повезаности школског успеха и постигнућа на завршном испиту током година указује на потребу сталног унапређивања и завршног испита и школског оцењивања”, речено је у извештају.
Једноставно речено, уколико ученик има високе оцене током школовања, а на пријемном испиту оствари мало поена, то не може да иде на добро.
Извештај показује да постоји тренд раста постигнућа ученика са повећањем оцене што, другим речима, значи да ученици који имају више оцене остварују и боље резултате на завршним тестовима. Ипак, напомиње се да се очекивало да повезаност оцена и резултата на тестовима буде нешто већа.
“Разлози за овакав резултат се могу објаснити чињеницом да је закључна оцена сумирање целокупног рада ученика у току школске године, а резултати завршног испита су производ специфичне и стресне ситуације у којој се испитују само одређени сегменти наставног програма”, наведено је у извештају.
Са друге стране, у извештају је наведено да је “интересантан налаз да ученици са оценама два, три, четири и пет на тесту из математике имају нешто већи број бодова у односу на исте категорије оцена на осталим тестовима”.
Аника Бечки
Коментари
Постави коментар