Педагошки Забавник

Бета | 6. јун 2024 | 14:37 Национални координатор  Међународне организације рада  (МОР) у Србији Јован Протић изјавио је да је у Србији прошле године идентификовано 82.000 случајева дечјег рада, што значи да су деца од пет до 17 година радила иако ситуација за њих није била погодна ни по питању физичког ни по питању менталног здравља. "У Србији је прошле године идентификовано 82.000 случајева дечјег рада. То значи да деца од пет до 17 година раде у ситуацији која за њих није погодна ни из угла физичког ни психичког здравља. Две трећине те деце је у пољопривреди и раде са родитељима у домаћинствима", прецизирао је Протић на отварању конференције "Ризици новог доба - нова ера одрживости", у организацији платформе Be Risk Protected.

Свемоћ лежи у илузији да је све могуће. То је резултат ослобађања сирове инстинктивне виталне енергије, без филтера или кочнице рефлексије. Она се манифестује у односу према себи кроз осећај нерањивости који генерише ризично понашање, негирање опасности и одбијање граница. У односима са другима оно има форму провокације, доминације, насиља и узнемиравања, као и одбацивања и кршења правила и забрана. Свемоћ такође може бити пасивна, по инерцији, или обрнуто, превести се у хиперактивност укључивањем у све. Појединац, неспособан да претпостави ни другост ни промену у својим односима са стварношћу и са другима, организује однос тоталитарне доминације. Свемоћ чека све људе: децу, адолесценте и одрасле. Појединац, систем, организација, уређај, начин мишљења је у односу свемоћи када не може ни да наведе и претпостави своје границе, нити да прихвати противречности. Такође смо у свемоћи када мислимо да оно што посматрамо у понашању одражава целокупну стварност других. Још увек постоји однос све...

  30. May 2024. Juče smo sa roditeljima ubujene dece u Ribnikaru održali drugu tribinu u okviru kampanje “Škola za sve nas”. Bili smo u Kuršumliji, u kojoj je političko, pravno, institucionalno, školsko, fizičko i svako drugo nasilje eskaliralo, a sve je začinjeno opštim nemarom, korupcijom i siromaštvom. Situacija u Kuršumliji je gora nego na Divljem zapadu (o tome više čitajte u sledećem broju Radara). U maloj, zaboravljenoj i geografski odsečenoj Kuršumliji u kojoj se strah oseća na svakom koraku, na tribinu je došalo preko 100 meštana! Godinama se Kuršumličani bune, obraćaju institucijama, medijima, organizuju proteste, podnose tužbe…međutim nema ko da ih sasluša, čuje, uvaži, podrži… Prepušteni su sami sebi. Takvo je stanje u celoj Srbiji. Kada nam deca počnu stradati zbog sitnih moćnika koji trguju dečjim sudbinama, uništavajući male i nevine duše zarad ličnih i stranačkih interesa, produkujući društvenu i ličnu patologiju koja ugrožava svako živo biće, tad nam je svima, bez ...

Генерализација употребе дигиталних средстава посебно је трансформисала људске односе. Суочавање са обликом рехуманизације стога захтева размишљање о вештинама неопходним за сваког од нас. Школски систем, више фокусиран на „наставу“, дуго је учинио интеракције у учионици стандардизованим моделом друштвеног понашања. Наставник усмерава интеракције. Појединачна дигитална опрема и вишеструке могуће везе довели су нове праксе интеракције у срце места за поучавање и обуку које су захтевале еволуцију. Управо су ове нове „вештине“ идентификоване посебно у стручној обуци које су у првом плану.   Историјска паралела Вештине 21. века, меке вештине, психосоцијалне вештине, ево неколико израза који покривају заједничку област, али чија недавна појава у јавном и научном простору нас позива да преиспитамо њихово порекло (  Историја психосоцијалних вештина у Француској  ). Не ради се о појмовном пореклу, већ о друштвеном пореклу, контексту у коме се ти изрази појављују и појмовима које п...

Високи професионални стандарди и захтеви Ефикасним образовним системима заједничко је успостављање јасних и захтевних професионалних стандарда за обуку наставника, што је једна од најистакнутијих тачака проучавања ових система. Ови стандарди, засновани на дубинском истраживању ефективности наставе, прецизно дефинишу вештине и знања која се очекују од наставника. На пример, у Сингапуру, Национални институт за образовање развија вештине квалификованих наставника са нагласком на развој целог детета, укључујући вештине управљања и иновације. Слично, у Онтарију (Канада), стандарди праксе за наставничку професију обухватају посвећеност студентима, ригорозну професионалну праксу и континуирану сарадњу ради личног и колективног побољшања. У Аустралији, Аустралијски институт за наставу и школско руководство усвојио је националне стандарде које спроводе професионална тела на државном нивоу. Ови стандарди оцртавају очекивања за наставнике на различитим нивоима каријере, од дипломираних до лидера,...

  „Hoću u školu“, nova knjiga Jasminke Petrović, priča o malom Nikoli kome je dosta ove dosadne škole pa kreće da traži neku bolju. Istovremeno, ova knjiga je i naravoučenije o kome bi trebalo da razmisle oni koji kreiraju ovdašnji obrazovni sistem „Nikoli je stvarno dosta škole. Dosadno mu je na časovima, ne može da se koncentriše, mora da ustaje rano, učiteljica ga stalno opominje… Svega mu je preko glave i zato smesta kreće u potragu za boljom školom“, piše na zadnjoj strani korice nedavno objavljene knjige Jasminke Petrović „Hoću u školu“ u izdanju „Odiseje“. Piše i da je namenjena uzrastu 8 plus, ali je vrlo uputno da je pročitaju oni mnogo stariji, oni koji odlučuju šta i kako će nam deca učiti u školi, ne bi li saznali šta im Nikola priča, poslušali ga, i primenili u stvarnosti. „Hoću u školu“ je naravoučenije o kome bi trebalo da razmisle oni u ovdašnjem obrazovnom sistemu. Lik Nikole se prvi put pojavio u knjizi  Hoću kući  2016. godine, takođe u izdanju „Odiseje...

Напор лежи у мобилизацији енергије, способности и капацитета људског бића у циљу трансформације самог себе или резултата у изабраном или ограниченом домену. За то је потребно „присилити себе“, што ће рећи, прибегавање снажном утицају на себе. Ограничење се може изабрати, може га наметнути други, нужност, реалност. Потрудити се значи и „стремити ка“, што је покушај да се унапреди или надмаши са неизвесним резултатима. У настојању, ученик се привремено одриче удобности лагодности, у циљу жељеног или неопходног резултата, али који се доживљава као остварив.   Сложеност напора Ограничавање захтева идентификовање постојања друге користи, супериорније и пожељније од непосредних задовољстава обичних. Зато што постоји свест, често само пре-свест, о овој пожељној користи, ученик може пристати да се посвети труду. Када је напор који треба уложити забрана у циљу перформанси у погледу програма, ученик је анонимна компонента која нема разлога да се покори ограничењима система. Да би се труд схв...