„Iz alarma smo prešli u crvenu zonu“: Profesor Aleksandar Baucal o rezultatima PISA istraživanja

 

Ono što pokazuju upravo objavljeni podaci PISA 2025 studije nije razlog za još jednu kratkotrajnu uzbunu, već za ozbiljno i odgovorno suočavanje sa stanjem našeg obrazovanja. Podaci su zaista teški, kaže za Danas Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

On podseća da smo i ranije bili na „nedopustivo niskom nivou“, ali da su sada postignuća još niža.

– Srbija spada među obrazovne sisteme sa najvećim padom u odnosu na 2022. godinu – ukazuje Baucal.

On pojašnjava da PISA studija ne ispituje da li je učenik zapamtio formulu ili definiciju iz udžbenika ili ume da nabroji sve granične prelaze Srbije iz glave.

– Proverava da li petnaestogodišnjak, posle otprilike 10 godina provedenih u obrazovanju, ume da razume jednostavan tekst, protumači podatke na grafikonu, poveže cenu i količinu ili upotrebi osnovno naučno znanje da bi objasnio neku pojavu. OECD upravo zato naglašava da PISA ne ispituje komplikovanu matematiku ili složenu nauku, već osnovne kompetencije koje su neophodne za dalje školovanje, svakodnevni život i uspešno snalaženje u budućem životu i radu – ukazuje sagovornik Danasa.

Kako je Danas prvi objavio, naši petnaestogodišnjaci su ciklusu testiranja 2025. godine ostvarili prosečno 429 poena u nauci, 415 u čitanju i 417 u matematici.

Baucal kaže da je u odnosu na 2022. godinu to pad od čak 18 poena u nauci, 26 u čitanju i 23 u matematici.

– Za poređenje, prosečan pad u OECD zemljama iznosio je tri poena u nauci, 14 u čitanju i devet u matematici. Srbija, dakle, nije samo deo opšteg trenda. Kod nas je pogoršanje značajno veće u odnosu na druge zemlje – ističe Baucal.

Da bismo, dodaje, razumeli veličinu tog pada, treba da obratimo pažnju na još jedan podatak.

– Prema analizama OECD-a, oko 20 PISA poena odgovara prosečnom napretku koji učenici ovog uzrasta ostvare tokom jedne godine školovanja. Prosečan pad Srbije u tri oblasti iznosi oko 22 poena što približno odgovara jednoj godini učenja – napominje Baucal.

Kaže da se još ozbiljniji problem vidi kada pogledamo koliko učenika spada u kategoriju „funkcionalno nedovoljno pismenih“.

Naime, PISA rezultati opisuju postignuća učenika na osnovu šest nivoa postignuća.

Učenici koji ne dostižu nivo 2 nalaze se ispod osnovnog praga „funkcionalne pismenosti“. To znači da su u povećanom riziku od teškoća u daljem učenju i školovanju, kao i u kasnijem snalaženju na tržištu rada i u svakodnevnom životu.

– U tom pogledu PISA 2025 donosi još težu vest za nas. U nauci je sada 43 odsto učenika iz Srbije ispod osnovnog nivoa kompetencija, u čitanju ih je 47,6 odsto, a u matematici čak 52,7 odsto.

Dakle, posle gotovo 10 godina provedenih u obrazovanju, svako drugo dete nema ni osnovni nivo matematičkih kompetencija koje će mu biti potrebne u daljem obrazovanju, na poslu i u svakodnevnom životu – ističe Baucal.

A ni to nije cela slika, dodaje Baucal, napominjući da deo generacije učenika koji je izvan obrazovanja ne ulazi u testiranje, pa je slika cele generacije nešto nepovoljnija od one koju daju samo rezultati testiranih đaka.

– Kada razmišljamo o ovim rezultatima, treba da imamo u vidu da će sadašnje generacije učenika živeti u svetu u kojem će tehnologija, veštačka inteligencija i tržište rada veoma brzo menjati uslove života. Upravo njima će biti potrebno da dobro čitaju, razumeju podatke, procenjuju informacije, uče ono što ranije nisu znali i rešavaju probleme koje danas još ne možemo ni da predvidimo. OECD stalno naglašava da su upravo sposobnosti razumevanja, povezivanja izvora i kritičkog procenjivanja informacija ključne za uspeh u doba veštačke inteligencije – ističe Baucal.

Zato, kaže, više nije dovoljno reći da je stanje u našem obrazovanju „zabrinjavajuće“.

– Ono je bilo alarmantno i ranije. Posle ovih rezultata možemo reći da smo iz alarma prešli u crvenu zonu – navodi naš sagovornik.

On smatra da jedan deo objašnjenja naših loših rezultata leži u niskim ulaganjima, jer Srbija po učeniku ulaže znatno manje od razvijenijih evropskih zemalja.

– Bez znatno većeg ulaganja teško je očekivati oporavak, ali veće ulaganje samo po sebi neće biti dovoljno. Bolji rezultati obrazovanja ne mogu prosto da se kupe većim ulaganjima. Mora da se radi pametnije. Dobra vest je da među našim nastavnicima i stručnjacima za obrazovanje postoji mnogo znanja o tome kako sistem može da se unapredi. Potrebno je da ključne odluke u obrazovanju donose stručni i profesionalno odgovorni ljudi, a ne da se sistem vodi prema stranačkim kriterijumima – ukazuje Baucal.

On kaže da postoji još jedan važan oslonac pored pametnog rada bez kojeg nema dobrog obrazovanja, a koji se ne može kupi novcem.

– To je poverenje. Učenici ne uče u vakuumu. Uče u školama u kojima treba da se osećaju sigurno, prihvaćeno i podržano, uz nastavnike koji treba da imaju profesionalnu autonomiju i osećaj da društvo ceni njihov rad. PISA 2025 pokazuje da su osećaj pripadanja, podrška nastavnika i kvalitet školskog okruženja povezani sa angažovanjem učenika i njihovim postignućima – ističe Baucal.

Kaže i da se ovi PISA rezultati ne mogu pripisati isključivo stranačkim pritiscima tokom poslednje godine već da oni odražavaju kumulativna iskustva učenika tokom više godina školovanja.

– Ali upravo zato zabrinjava što je vlast u već oslabljenom sistemu tokom prethodne godine dodatno proizvodila nesigurnost, sukobe i političke pritiske u obrazovanju. Umesto da nastavnicima i školama obezbedi stabilnost, podršku i poverenje potrebno za oporavak, obrazovanje se sve više tretira kao prostor stranačke kontrole o čemu dobro svedoče predlozi izmena zakona koje je predložilo Ministarstvo prosvete. Sve što znamo o učenju govori da strah, nepoverenje i nesigurnost nisu uslovi u kojima učenici i nastavnici mogu da daju najbolje od sebe – ističe Baucal.

On smatra da bi u normalnom društvu, u kojem se poštuje princip odgovornosti javnih funkcionera, rezultati poput ovih otvorili ozbiljno pitanje objektivne političke odgovornosti ministra i Vlade.

– U Srbiji je takva odgovornost dugo potiskivana stranačkom i personalnom lojalnošću. Zato su studentski i građanski zahtevi za funkcionisanjem institucija relevantni i za obrazovanje. Bez institucija koje odgovaraju građanima ne možemo da se nadamo boljem obrazovanju koje je potrebno svim učenicima i svim građanima. Zato moj politički zaključak nije zasnovan samo na PISA podacima, već i na osnovu načina na koji trenutna vlast upravlja obrazovanjem već godinama. Bez promene vlasti teško je očekivati promenu takvog načina upravljanja – smatra Baucal.

Ipak, kaže da bi bilo jednako pogrešno verovati da će sama promena vlasti rešiti problem.

– Ona može samo da otvori mogućnost. Posle toga tek počinje teži posao: veća ulaganja i pametnije korišćenje tih sredstava, potpuna depolitizacija škola vraćanje profesionalnog dostojanstva i autonomije nastavnicima, bolji programi i udžbenici, snažnija podrška učenicima kojima je potrebna i stvaranje škola u kojima se deca osećaju sigurno i žele da uče – zaključuje naš sagovornik.

Izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/pisa-2025-rezultati-aleksandar-baucal/