Zoran Stanojević: Kako je Gugl obesmislio domaće zadatke

 

Niotkuda se u Guglovom Hrom brauzeru pojavilo dugmence "Homework help". Kada ga kliknete, pretraživač nudi objašnjenja zadataka iz matematike, fizike ili, na primer, istorije, prevodi tekstove i sažima pasuse

U pretkompjutersko vreme đaci i studenti imali su puškice. Papiriće sa formulama najčešće obmotane oko olovke ili ponekad umetnute u postavu cipela, rukave i slično. Mnogo teže bilo je na usmenim ispitima gde je pomagala duža kosa i slušalica sakrivena u uhu. Bila je to priprema dostojna Džejmsa Bonda jer je podrazumevala ekipu u nedalekoj učionici ili kafani koja je prisluškivala razgovor sa sakrivenog mikrofona i suflirala ispitivanom šta da kaže. U današnje vreme ovakvi majstori ne bi morali da se kriju. Sposobnost da naprave takav sistem zaslužio bi im prelaznu ocenu iz svakog predmeta. Naročito kada se uporede sa današnjim rešenjima za varanje na ispitima.

Dakle, početak septembra kada se svi udvaraju đacima i novčanicima njihovih roditelja, ni Gugl nije čekao skrštenih ruku. Niotkuda se u Hrom brauzeru pojavilo dugmence Homework help. Kada ga kliknete, pretraživač nudi objašnjenja zadataka iz matematike, fizike ili, na primer, istorije, prevodi tekstove i sažima pasuse. Ukratko, učenici dobijaju rešenje direktno u pregledaču.

Ideja nije revolucionarna. Već smo videli gomilu aplikacija i servisa koji nude instant pomoć pri učenju. Ali ovo je prvi put da se takva funkcija našla u samom Hromu, kao njegov sastavni deo. Ta činjenica menja perspektivu. Domaći zadatak više nije oflajn obaveza, već interaktivni dijalog sa algoritmom.

Naravno, pitanje je šta ovakva asistencija znači za obrazovni proces. Jedni će reći da je to nastavak digitalizacije škole, koja učenicima daje više resursa i individualizuje tempo učenja. Drugi će upozoriti da “pomoć” lako postaje prečica. Umesto da učenik razume zadatak, klikom dobija gotovo rešenje. Dugme tako u praksi otvara dilemu: da li tehnologija oslobađa vreme za kreativnost ili oduzima disciplinu potrebnu za znanje.

To je filozofski deo. Onaj praktični je značajno ražestio prosvetare. Homework dugme zapravo snima stranicu i onda je pomoću Google Lense prevodi svom asistentu VI koji traži rešenje zadatka ili ispravan odgovor među ponuđenim opcijama. To radi jer je mnoštvo onlajn testova napravljeno tako da sprečava kompjuter da pročita tekst zadatka i omogući učeniku da kopiranjem i pejstovanjem dođe do rešenja u nekom drugom alatu. Hrom, zapravo, “čita” ono što je fotografisao, prevodi i nudi rešenje. To ga čini idealnim alatom za varanje na onlajn ispitima kojih je, inače, sve više.

Digla se povelika buka i posle samo nekoliko dana Gugl je ukinuo Homework, ali tek pošto su svi shvatili da takva mogućnost postoji. I da radi.

Inače, to se sada već može nazvati Guglovim načinom rada (modus operandi). Nova funkcija uvodi se praktično bez najave, korisnicima se prepušta da o njoj raspravljaju. Ako su negativne ili legalne ocene problematične, funkcionalnost se bez reči i objašnjenja sklanja, kao da se ništa nije ni dogodilo.

S tim što je pitanje “domaćeg”, odnosno onlajn testova, sada prebačeno na teren profesora kojima je sasvim jasno da je uobičajen sistem osmišljavanja zadataka potpuno prevaziđen. Najsigurnije bi bilo vratiti se na papir i olovku, ali to je nemoguće ukoliko se uči i polaže na daljinu. Dilema je ima li smisla boriti se protiv VI u obrazovanju, posebno u testiranju, ako će ono budućem stručnjaku stalno biti pri ruci, poput kalkulatora. I kontradilema: stvaramo li generacije koje će biti potpuno nesposobne za bilo šta kada sistem padne ili im nije dostupan. Bilo bi interesantno videti kako bi Homework help u ovoj dilemi odabrao tačan odgovor.

Izvor: https://vreme.com/razno/kako-je-gugl-obesmislio-domace-zadatke/