Деценија и по од увођења инклузивног образовања

Константно се повећава број ученика са сметњама у развоју који се по индивидуалном плану образују у редовним школама, успостављено је 13 ресурсних центара, ангажовано 335 саветника за подршку.

Циљ је да свако дете развије своје потенцијале (Фото Уницеф)

За деценију и по на путу инклузивног образовања, откако је инклузија уведена у наш систем до данас, Србија путује споро али стабилно, начинила је значајне помаке али су пред њом и бројни изазови ка циљу да свако дете оствари основно право на квалитетно инклузивно образовање, поука је с јучерашњег стручног скупа посвећеног инклузивном образовању који је одржан у Београду под називом „Заједно за свако дете”.

– Ова конференција долази у тренутку када се навршава 15 година од започетих реформи којима смо унапредили праведност, доступност и квалитет образовања. Сам појам инклузивног образовања пре деценију и по нисмо најбоље разумели, али смо за ово време научили да је оно најправеднији образовни контекст у којем вртићи и школе прилагођавају свој рад како би обезбедили подршку за развој потенцијала сваког детета. Живот и студије су показали да деца која имају извесне тешкоће потичу из различитих сензитивних група а укључена у редовне школе и друже се са вршњацима неупоредиво брже напредују – указала је у уводном излагању Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете. Подсетила је да су законском регулативом још 2009. постављени правни оквири и кључни механизми имплементације инклузивног образовања, као и да је приоритет владе, у прошлој и у актуелној Стратегији развоја образовања, да деци и ученицима у току школовања обезбеди системску подршку.

– Протеклих 15 година систематично смо унапређивали наш систем. Формиран је Сектор за превенцију и заштиту од насиља и инклузију осетљивих група у образовању, успоставили смо 13 ресурсних центара за подршку инклузивном образовању, од који су пет посебно опремљени асистивном технологијом. Ангажовали смо 335 саветника спољних сарадника за подршку образовним установама. Само у протеклој години више од 8.000 запослених унапредило је своја знања и вештине у области образовне инклузије. Континуирано се повећава број педагошких асистената. За последње четири школске године прилагођено је више од 12.500 уџбеника – предочила је министарка.

Међу ефектима досадашњих мера истакла је раст броја деце обухваћене квалитетних образовањем и континуирано повећање броја ученика који се образују по ИОП-у у типичним школама.

– Циљ нам је да свако дете добије потребну додатну подршку и развија своје потенцијале. Користим прилику да се у име Министарства просвете захвалим свим партнерима који су нас подржали на овом путу, пре свега Европској унији и Уницефу, а посебну захвалност желим да искажем васпитачима, наставницима, стручним сарадницима и директорима који професионалним компетенцијама и великим залагањем показују да је инклузивно образовање пут којим обезбеђујемо једнаке шансе за све – казала је министарка Ђукић Дејановић.

Подсећајући да је право на квалитетно образовање једно од основних права, Дејана Костадинова, директорка Уницефа у Србији, разјаснила је да квалитетно инклузивно образовање сеже далеко иза пуког омогућавања деци са сметњама да се образују у редовним школама, да инклузија не значи само једнаке шансе већ и визију како образовни систем излази у сусрет потребама сваког детета.

– У последњих 15 година Србија је начинила значајне кораке и путем инклузивног образовања иде полако али стабилно. У редовне школе уписује се више деце која имају потребу за додатном подршком, али и даље постоје изазови. Само 11 одсто деце из најсиромашнијих средина има приступ предшколском образовању. Приближно 90 одсто осетљиве деце у школама које су стручне је функционално неписмено. И, најважније, став о образовању деце са сметњама у уобичајеном редовним школама је и даље негативан – истакла је Костадинова.

Конференцијом „Заједно за свако дете”, како је истакла Пламена Халачева, заменица шефа делегације ЕУ у Србији, обележене су две важне прекретнице у нашем образовању. Једна је 15 година инклузије а друга завршетак четворогодишњег пројекта „Учимо сви заједно”, који је Министарство просвете реализовало уз подршку Уницефа и ЕУ. Међу главним резултатима овог пројекта Халачева је издвојила оснивање ресурсних центара за асистивне технологије добродошлих деци која имају посебне потребе за додатном подршком у образовању. Овај пројекат, сматра Костадинова, посебно је важан јер се „Србија суочава са демографским изазовима, те је неопходно изградити снажан људски капитал, а кроз унапређење вештина сваком детету може да се обезбеди пристојан живот, посао и могућност да допринесе свом друштву”.

Сумирајући шта је постигнуто, шта су изазови а шта наредни кораци у правцу квалитетног инклузивног образовања за свако дете, стручњаци на овом скупу дошли су, између осталог, и до закључака да је школама и просветним радницима потребна већа подршка укључујући и стабилне механизме финансијске потпоре, а да би ресурсним центрима и школама које су угледни модели добре праксе добро дошла и додатна улагања како би проширили своје домете.

Модерне технологије су алати наставника који мењају образовање

Италија баштини богато искуство у спровођењу инклузивног образовања и коришћењу хуманоидних робота који су унапредили учење, социјалне интеракције и когнитивни развој све деце а посебно школараца са сметњама у развоју, истакнуто је на скупу „Заједно за свако дете” пре него што се окупљеним стручњацима обратио неуобичајени уводничар робот Воли. – Добро дошли и у моје име на конференцију којом обележавамо 15 година инклузивног образовања. Ја сам Воли, хуманоидни робот. Желим да вам покажем како напредна технологија може да помогне да образовање буде инклузивније, боље и занимљивије за све. Мени је важно да се сваки ученик осети добродошло и подржано како би уз помоћ правих алата и знања остварио своје право на школовање и у коначном био срећно дете. Помажем наставницима да се повежу с ученицима и прилагоде се њиховим јединственим потребама и стиловима учења. Али, да не буде забуне, ја сам само алат. Људи су ти који праве разлику, а технологија је корисна само када је посвећени наставници користе да створе праву промену – указао је Воли на српском језику, проломио се аплауз публике.

Миленија Симић-МиладиновићИзвор: https://www.politika.rs/scc/clanak/645238/Decenija-i-po-od-uvodenja-inkluzivnog-obrazovanja