Педагошки Забавник

Размишљајући о деценијама истраживања образовања, психолог Питер Блачфорд каже да би нас потрага за „оним што функционише“ могла избацити из колосека када је у питању побољшање наставе и учења.  По први пут после много година, Питер Блечфорд је имао прилику да заиста размишља о образовању. Године 2017. добио је стипендију која примаоцима даје прилику да одвоје време од свог дневног посла и посвете се истраживању. То је, каже Блачфорд, који је емеритус професор психологије и образовања на лондонском Институту за образовање (IOE), била „сјајна прилика“ за њега да размисли о деценијама рада у настојању да боље разуме друштвене и развојне процесе у учионици. Током своје каријере, Блаčфорд је објавио импресивних 18 књига и више од 100 рецензираних радова и поглавља у књигама о темама, укључујући величину одељења, рад у групи, време паузе и интеракције ученика, као и ангажовање асистената у настави. Осврћући се на све ово сада, приметио је оно за шта верује да представља проблем са смером у

У недавној публикацији Центра за научна истраживања, Франк Рамус, истраживач когнитивних наука, наводи да су „генетичари пронашли генетске маркере који данас потврђују оно што се дуго сумњало: друштвени фактор није довољан да објасни разлике између постигнућа ученика”.  Изјава која је изненађујућа, чак шокантна.  За Александра Плојеа, истраживача специјализованог за питања инклузије, коментари његовог колеге су опасни јер доводе у питање оно на чему се „зграда школе од 19. века заснива: на постулату општег образовања“.  Нарочито у овом периоду када се појављују елементи дискурса који ће вероватно ласкати бирачком телу носталгичном за идеализованом школом из прошлости, где синтагма „група нивоа“ учествује у оживљавању имагинације која „узроке образовних потешкоћа поставља у ученика – његов поремећај, његово друштвено окружење итд." Франк Рамус евоцира генетски фактор да објасни академски учинак.  Шта мислиш?  Хајде да прво вратимо контекст.  У мају 2023. Центар за научна истраживањ

  Самоубиство је сада други водећи узрок смрти међу америчком омладином у доби од 10 до 14 година. Проблем самоубистава младих се у последње време само погоршао, делом због недостатка стручњака за ментално здравље широм земље, посебно у школама, где су ређе доступни, психолог, саветник или социјални радник који могу помоћи у идентификацији младих у ризику и предузети кораке ка одговарајућој интервенцији. Као решење, школски администратори, суочени са малим финансијским средствима и недостатком особља, све више траже технологију која би им помогла да управљају кризом самоубистава младих. Конкретно, компаније као што су Bark, Gаgglе, GоGuаrdiаn и Sеcurly развиле су технологију у облику софтвера за праћење ученика засновану на вештачкој интелигенцији који прати употребу рачунара ученика како би идентификовали оне који се суочавају са изазовима менталног здравља. Генерално је дизајниран да ради у позадини рачунарских уређаја и налога ученика који су издали у школи и означи активност која м

Рoдитeљи су срeтни jeр je дjeци oмoгућeн нaпрeдaк. Дo Прoгрaмa плус дjeци je jeдини избoр кaкo би сe дружилa и чувaлa нaциoнaлни идeнтитeт биo фoлклoр, кaжe Tajaнa Пoтурицa, кooрдинaтoрицa у Бeлoм Maнaстиру. Прoшлe гoдинe je кao пилoт-прojeкт зaпoчeo Прoгрaм плус, прoгрaм пoдршкe oбрaзoвaњу нa српскoм jeзику и ћириличнoм писму, у oргaнизaциjи Српскoг нaрoднoг виjeћa и СKД Прoсвjeтe. Риjeч je o пoтпунo бeсплaтнoм нeфoрмaлнoм oбрaзoвнoм прoгрaму кojи сe пoсљeдњих нeкoликo мjeсeци прoвoди у Бeлoм Maнaстиру, Kнину и Риjeци, a нaмиjeњeн je дjeци прeдшкoлскoг, oснoвнoшкoлскoг и срeдњoшкoлскoг узрaстa. Kaкo je рeклa кooрдинaтoрицa Прoгрaмa плус  Сaњa Шaкић , oсим пoнуђeних рaдиoницa и тeчaja, зa дjeцу су oргaнизирaли излeтe, пa су тaкo пoсjeтили Дaнe свeмирa у Kултурнo-нaучнoм цeнтру Mилутин Mилaнкoвић у Дaљу, Mузej вучeдoлскe културe у Вукoвaру, кao и Интeрлибeр, a Зaгрeб су рaзглeдaли у друштву кoстимирaнoг ликa Никoлe Teслe. Рaзгoвaрaли смo с кooрдинaтoрицaмa и прeдaвaчицaмa из свa три грa

Свакодневни захтеви од школа не би требало да сметају уметности и занату поучавања. Дан у животу наставника лако може бити препун стотину обавезних активности – писање извештаја, телефонирање родитеља, присуствовање састанцима, надгледање послуге за ручак, наручивање канцеларијског материјала, припрема зидних дисплеја... Све то, приметићете, не укључује директно Учити . Иако смо често заокупљени окретањем ових сложених зупчаника који одржавају школу, у идеалном случају, уметност и занат поучавања треба да остану у првом плану наших мисли. Ево неколико предлога за школе које имају за циљ да подрже своје особље у усавршавању ових виталних вештина поучавања и учења: 1. Именовати водећу/промовисану објаву Неколико школа у Шкотској  сада  је , коришћењем новца из фонда за учешће ученика или друге буџетске гимнастике, именовало главног наставника педагогије. Надлежност ових наставника ће варирати у зависности од контекста школе, али у суштини они су унапређени да покушају да помогну својим к

  Креативност произилази из способности да не будете закључани у уобичајене начине разумевања норми, правила, манира или начина разумевања стварности.  Омогућава нам да се позиционирамо и делујемо, дозвољавајући себи нови поглед на сваку ситуацију, било да је позната, делимично нова или потпуно непозната. Она лежи у агилности мисли која изненађује и подрива постојеће концепције.  То је повезано са радозналошћу, запрепашћењем, узимањем у обзир случајности, открића, неочекиваног, изненађења. Изазови креативности Креативност је став и активна способност човека да схвати шта се може трансформисати у нешто боље, пожељно и могуће.  То је акција оријентисана начином постојања, дешавања и реализације кроз трансформације и побољшања свог окружења.  Креативност прожима и усмерава све „односе“ према себи, према другима, према свету... Она се налази у отворености за мноштво предвидљивих и непредвидивих могућности, где норме и протоколи закључавају планирано и потчињавање ономе што је унапред пресу