Постови

Dejan Ilić: Zašto kleči direktor?

Слика
  Naslov navodi na krivi trag. Jer, nije prvo pitanje zašto je direktor novosadske gimnazije klečao na stepenicama škole i za šta se molio, mada, ruku na srce, nije nezanimljivo razmišljati o tome. Važnije bi bilo da nam ministarka prosvete kaže kako se uopšte dogodilo da ta osoba bude direktor škole. I još: pošto se to ipak desilo, ministarka bi sad morala odmah da nam odgovori kako je moguće da je ta osoba i dalje direktor škole. Hoću da kažem, onog trena kada je ustao, direktoru je morala biti uručena odluka ministarke da više nije direktor. (Ministarka na to ima pravo, jer po nesrećnom zakonu o obrazovanju, ministar prosvete postavlja i smenjuje direktore škola, a da čak ne mora ni da objasni razloge za to.) Jer, od kad je kleknuo do kad se podigao prošlo je više sati, a to je sasvim dovoljno vremena da se shvati i odluči da takva osoba nipošto više ne sme biti direktor škole. (A pitanje je i da li joj treba dozvoliti da uopšte radi u školi, bilo šta. Na ovo ćemo se vratiti, po...

Marko Vesić: Filozofija studentske neposlušnosti

Слика
  Mladost je samo početak, ali početak svega. – Pablo Neruda   Postoji nešto što bih, na samom početku ’traktata o..’, nazvao  paradoksom mladosti . Premda sam siguran da mlađi čitaoci ’bezbrižna spavanja na klupi u parku’ smatraju klišeom jugonostalgije, ima onih među nama koji ih, nasuprot tome, svrstavaju u  najlepša sećanja . Međutim, pobuniće se stariji, toga ne bi ni bilo da nekadašnji  Savez pionira  – kome su, na gradilištu, poklonili svoju mladost – nije učestvovao u izgradnji sveta koji ćemo  mi ,  vi  ili  oni budući  (..proizvoljno), uništiti. Dobro pitanje je šta je tačno, pored hvalospeva o ’starim, dobrim vremenima..’, ostalo  deci devedesetih  kada su radost morali da pronađu u jednoj čaši limunade, deleći je, u lokalnom bifeu, sa nekoliko prijatelja, nekoliko sati.. neko vreme . I tako dođosmo do zaključka da sintagma ’nikada se nije bolje živelo’ može da se pripiše svakom vremenu, jer niko ne glorifikuje ...

Homeschooling: Kome se uči kod kuće?

Слика
Institucionalno obrazovanje u Hrvatskoj uskoro bi moglo dobiti alternativu u obliku modela školovanja kod kuće koji zagovara Inicijativa Homeschooling Hrvatska. Donositelji odluka trebali bi shvatiti što je u osnovi tih zahtjeva i biti vrlo oprezni, ističe Zrinka Ristić Dedić.   Da je obrazovanje najvažnija arena ideoloških sukoba, a javni obrazovni sistem u Hrvatskoj klizak poligon za sukob interesno isprepletenih grupa neokonzervativaca i autoritarnih (uglavnom katoličkih) populista sa "zagovornicima neoliberalne promjene" ili protagonistima imaginiranog "naslijeđa bivšeg režima", danas je jasno svakome. U osvit desete obljetnice propasti Cjelovite kurikularne reforme kao pokušaja remonta obrazovnog sistema, aktualna stvar s obrazovanjem u Hrvatskoj stoji loše i ne izgleda da ide nabolje. Obilježava ga okoštala struktura kurikula, pedagoška tromost i birokratska bešćutnost, bezobrazna retorika upravljačke elite i nemogućnost fleksibilne reakcije u kriznim socijaln...

ТИМСС 2023 – извештај за Србију

Слика
04.12.2024. Објављени су резултати међународне студије ТИМСС 2023, у којој је током пролећа 2023 испитивана математичка и научна писменост наших десетогодишњака. Извештај за Србију се може пронаћи  овде , док је међународни извештај  овде . Резултати ТИМСС-а 2023 – Међународног истраживања трендова у знању математике и природних наука: Национални извештај Републике Србије  Аутори извештаја: Др Бранислав Ранђеловић, Данијела Ђукић, Тања Трбојевић, Бојана Марковић. ИМПЛИКАЦИЈЕ И ПРЕПОРУКЕ  Ученици четвртог разреда из Србије у истраживању ТИМСС 2023 остварили су постигнуће из математичке и научне писмености које је изнад међународног просека. Међутим, када се упореде постигнућа наших ученика у испитиваним доменима и када се узму у обзир референтне вредности са просеком мерила на скали, постигнућа ученика су различито дистрибуирана, што јасно упућује на то да је потребно предузети одговарајуће мере и активности у циљу унапређења наставе и учења.  Удео задатака у ист...

Како изгледа свет деце са оштећеним слухом сазнајте кроз роман „Онај догађај од А до Ш“

Слика
Колекција Службеног гласника „Азбучни ред“ у свакој од књига на разумљив, али различит начин негује љубав према ћирилици и њеним словима. Роман Јасминке Петровић „Онај догађај од А до Ш“ шести објављени наслов у тој едицији под словом Ђ, посвећен је знаковној азбуци. У тридесет поглавља, азбучним редом описано је пријатељство две девојчице. Бисера, глува од рођења, добила је име по чувеној Вермеровој слици и обожава китове. Вера чује, носи прабабино име и врабац јој је омиљено биће. Листу ствари које обе воле свакодневно допуњују, све до немилог догађаја у школи цртања који прекида њихово дружење. „Идеја ми је била у ствари да приближим тај свет тишине деци која иду у редовне школе и да им прикажем које су то и предности и мане. И кроз пријатељство две девојчице да покажем како долазе неспоразуми, неке нежељене ситуације и како се то разрешава“, каже ауторка књиге, Јасминка Петровић. Деца и наставници Основне школе за оштећене слухом - наглуве „Стефан Дечански“ помогли су јој да упозна...

Деценија и по од увођења инклузивног образовања

Слика
Константно се повећава број ученика са сметњама у развоју који се по индивидуалном плану образују у редовним школама, успостављено је 13 ресурсних центара, ангажовано 335 саветника за подршку. Циљ је да свако дете развије своје потенцијале (Фото Уницеф) За деценију и по на путу инклузивног образовања, откако је инклузија уведена у наш систем до данас, Србија путује споро али стабилно, начинила је значајне помаке али су пред њом и бројни изазови ка циљу да свако дете оствари основно право на квалитетно инклузивно образовање, поука је с јучерашњег стручног скупа посвећеног инклузивном образовању који је одржан у Београду под називом „Заједно за свако дете”. – Ова конференција долази у тренутку када се навршава 15 година од започетих реформи којима смо унапредили праведност, доступност и квалитет образовања. Сам појам инклузивног образовања пре деценију и по нисмо најбоље разумели, али смо за ово време научили да је оно најправеднији образовни контекст у којем вртићи и школе прилагођавају...