Педагошки Забавник

  – Mi svi sprovodimo beli štrajk kada je reč o predmetu Digitalni svet, jer sva deca imaju petice – kaže za Danas učiteljica jedne prestoničke osmoletke, komentarišući rezultate istraživanja koji su pokazali da uvođenje ovog predmeta u mlađe razrede osnovne škole nije dalo očekivane rezultate. Istraživanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pokazalo je da nije bilo pedagoške dobiti od nastave Digitalnog sveta jer je razlika u znanju učenika koji nisu imali ovaj predmet i prve geneacije koja ga je pohađala četiri godine – minimalna. Ko je odgovoran za ovakav nalaz zavisi od toga koga pitate: učitelji iznose primedbe na račun onih koji su ovaj predmet uveli, a da nisu obezbedili uslove za to, dok se s druge strane čuju primedbe upravo na rad učitelja. Učitelji tvrde da nema opreme – Besmisleniji predmet nisu mogli da uvedu u mlađe razrede. Ranije smo imali izborne predmete i svaki od njih je imao sjajan nastavni plan i program. Digitalni svet je uveden na pogrešan

  Bivša demokratska vlast je od 2001. do 2011. ulaganja države u obrazovanje više nego udvostručila, sa 2,1 na 4,3 odsto BDP-a, što je značajno približilo Srbiju proseku EU. Aktuelna vlast ih je za svog vakta smanjila na samo 2,8 odsto, na nivo nerazvijenih afričkih zemalja, što na svoj način svedoči koliko joj je obrazovanje visoko na listi prioriteta Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da prosvetari zaslužuju izvinjenje jer im je država, tačnije rečeno njegova stranka, obećala povećanje plata koje ne može sebi da priušti. Ta konstatacija, između ostalog, upućuje na jedan veoma važan princip ekonomske nauke, princip oportunitetnog troška (troška izgubljene prilike), nešto čega se moramo odreći da bismo dobili nešto što želimo. Ovaj trošak uključuje ne samo direktne, novčane, već i indirektne, na prvi pogled nevidljive troškove. Direktni troškovi studiranja su, na primer, troškovi školarine, knjiga i drugih dodatnih plaćanja, za izlazak na ispit… Nevidljivi trošak su,