Педагошки Забавник

Romi u Srbiji i regionu retko kada pišu romskim pismom. Posebno mladi se češće služe većinskim jezicima kada se dopisuju. Tako romski, bez sistemske podrške, ostaje mahom govorni jezik. „Mladi ljudi danas romsko pismo koriste vrlo malo“, kaže Sejhan Jašarov (36), nastavnik engleskog jezika iz Skoplja. Jer, kako Jašarov priča za DW, mladi  Romi  u regionu se u komunikaciji češće oslanjaju na većinske jezike i njihova pisma. Retko je, recimo, da se mladi Romi dopisuju na romskom pismu. Uostalom, dodaje, pismo Roma nije standardizovano jer je za to potrebna  institucionalna podrška država , obrazovnih institucija i organizacija. Tako pismo ostaje mahom za ciljane projekte, radionice, ili lične beleške. „Ima ga u okviru obrazovnih programa, u određenim udžbenicima i projektima, ali retko u svakodnevnom životu. Važno je koristiti romsko pismo kada postoji prilika“, dodaje Jašarov. Ovako, kaže, „romski jezik ostaje prepoznat samo u usmenoj komunikaciji, dok pisana forma ostaje ...

  Од 18. до 22. августа 2025. године, скоро 400 наставника и образовних активиста окупило се у Пресјеу (Лоара) на Међународном конгресу ICEM-а – Френеова педагогија. Четири дана радионица, дебата и састанака фокусирало се на сарадњу и одбрану јавног образовања. На недељу дана, средња пољопривредна школа у Пресјеу претворена је у право село како би угостила међународни конгрес ICEM-а и активисте за педагогију Френеа. Интернат, бивак, учионице, књижара, па чак и велики шатор, радосно су дочекали наставнике од вртића до универзитета, из целе Француске и неколико земаља. Формула се смењивала између „наставних“ радионица (дуге радионице на исту тему током целе недеље) сваког јутра – омогућавајући дубинско истраживање теме као што су француски језик, звучне праксе или улога тела – и „кратких“ радионица поподне, отворених за открића. Конференције, изложбе и културни догађаји (филмови, позориште, традиционални бал) употпуњавали су овај посебно богат програм. Сваке вечери, новине Notre Préc...

Стартап компанија која обећава тестирање ембриона на интелигенцију недавно је доспела на насловне стране. Nucleus Genomics, организација са седиштем у Силицијумској долини коју подржавају милиони долара технолошких инвеститора, тврди да ће њена платформа омогућити „генетску оптимизацију“ ембриона, при чему је IQ једна од многих особина и медицинских стања које може да мери и процени. Образовне импликације такве технологије су значајне, што повећава изгледе да ученици упишу школе са генетски оптимизованим предностима у односу на друге. То јест, ако технологија функционише како компанија тврди. Проблем са Nucleus Genomics, како су биоетичари Артур Каплан и Џејмс Табери тврдили у часопису Scientific American, јесте да су њена обећања лажна и нису поткрепљена научним доказима. Nucleus је „шта се дешава када занемарите дијагностичку генетику у стилу Силицијумске долине“: одбацио је професионални научни консензус и уместо тога тражио брз приход од привлачења инвеститора ризичног капитала и п...

  Tako kaže ministar prosvete – da sam ja direktor… Nisi direktor, pobogu, ministar si. Ne vredi. Da sam ja direktor, insistira ministar, otpustio bih sve nastavnike koji su bili u obustavi rada. Uživa ministar u svom direktorskom snu. Pa pošto u budnom stanju ne može da se zadovolji otpuštanjem nastavnika, krenuo da otpušta direktore. Blago tebi ministre, nema prepreka za ispunjenje tvojih snova. Cela zemlja gori, a ministar objašnjava da školu treba odvojiti od politike. Izolovati. Vakumirati. Ostaviti decu i nastavnike bez kiseonika. Hej, on, radikalski ministar prosvete – a znamo, za radikale sve je (real)politika, od obdaništa do socijalne pomoći – insistira na razdvajanju obrazovanja od politike. A zapravo kaže – samo ja, ministar, i moj šef (nije predsednik vlade) možemo da se bavimo politikom u školi. Za nas pravila ne važe, a svi ostali moraju slepo da nas slušaju jer sve što mi kažemo jeste – pravilo. Ne blista pameću ministar. Em nije previše pametan, em siledžija. Hajde...

  Poznati aktivista iz Gane, Prosper Dzic (Prosper Dzitse), objavio je 2017. članak u kome je citirao jednog profesora/predavača univerziteta u Južnoj Africi koji je, navodno, ovim rečima dočekao studente prvog dana školske godine: „Uništenje bilo koje nacije ne zahteva upotrebu atomskih bombi ili upotrebu raketa dugog dometa. Potrebno je samo snižavanje kvaliteta obrazovanja i dozvoljavanje studentima da varaju na ispitima. Pacijenti umiru pod rukama takvih lekara. Zgrade se ruše ako ih prave ruke takvih inženjera. Novac se gubi iz ruku takvih ekonomista i računovođa. Čovečanstvo umire pod rukovodstvom takvih verskih učenjaka. Pravda nestaje u rukama takvih sudija… Neznanje vlada umovima dece pod starateljstvom učitelja koji je položio ispite varajući. Urušavanje obrazovanja je urušavanje nacije.” Te opominjuće reči mene ne asociraju na daleku Ganu, ili Južnu Afriku, već, nažalost, na moju zemlju kojoj kao da je Dzic prorekao sudbinu. Izgleda da nas je baš ta zla kob snašla. Pogle...

Данас се навршава 150 година од рођења Марије Текле Артемисије Монтесори, једне од најважнијих фигура у историји образовања. Председник Републике Италије Серђо Матарела одао јој је почаст речима које истичу њен неизбрисив утицај на педагогију: „Њена хуманост, студије и храбро искуство као учитељице и наставнице оставили су дубок траг у педагошким наукама и отворили нове хоризонте за школу.“ Монтесоријева није била само педагог већ и лекарка, филозоф, антрополог и борац за женска права. Рођена у Кјаравалеу 1870. године, постала је прва жена у Италији која је дипломирала медицину на Универзитету „Ла Сапијенца“ у Риму. Током рада са децом са менталним потешкоћама, схватила је да многима од њих није тешко пружити образовање, већ да им је потребан другачији приступ, често „по мери сваког детета“. Метод Марије Монтесори: Образовање као слобода Њен метод, настао из искуства и истраживања, далеко превазилази оквир образовне технике. То је филозофија заснована на поштовању детета као појединца,...

  У 92. емисији подкаста Компас, угостили смо професора др Ненада Глумбића, истакнутог стручњака у области неуро-развојних поремећаја, са посебним акцентом на аутизам. Кроз своје дугогодишње искуство и бројне научне и практичне доприносе, професор Глумбић нас је водио кроз сложени свет неуроразвојних поремећаја, рушећи старе предрасуде и отварајући нове димензије у то како можемо боље разумети и подржати децу са посебним потребама, али и њихове најближе. Неуроразвојни поремећаји: рано препознавање и значај ране интервенције Као што професор Глумбић јасно објашњава, неуро-развојни поремећаји се манифестују већ у раном детињству, што захтева правовремену дијагнозу и технику подршке. Он наглашава да је подршка родитељима деце са неуро-развојним поремећајима је преко потребна и посебно акцентује да родитељи морају бити укључени и оснажени јер су они примарни савезници у развоју детета. Наука је показала, а др Глумбић то потврђује из властите праксе, да су „ стручњаци који се баве раном...