Цртежи Онфима из Новгорода показују да су деца жврљала по свескама и цртала чудовишта још од 13. века

Постоји нешто у жврљању по свесци и цртању човечуљака са оружјем и чудовишта по маргинама домаћег задатка што одолева зубу времена. Чак и у доба „ајпеда“ и „Маjнкрафта“, већини деце дајте оловку и папир (а још боље — школски задатак који треба одложити за касније) и она ће пронаћи свој пут до вековне традиције шарања по свесци.

Ова навика има дугу историју, а то је познато захваљујући дечаку по имену Онфим, који је оставио свој упечатљив траг на мекој брезовој кори средином 13. века.

Историчари верују да је имао око шест или седам година када је направио ове невероватне цртеже, који на много начина откривају више о животу детета у средњовековној Русији него школски задаци уз које су настали.

Док је вежбао писање ћирилицом, нацртао је себе и, како се претпоставља, своје пријатеље, поређане испод слова:

На полеђини свог школског задатка замислио је себе као „дивљу звер“, створење налик кентауру са коврџавим репом:

Приказао је и жестоке битке, са стрелама које лете, коњима у галопу и погинулим војницима које коњи газе:

А на овом цртежу себе је представио као јунака, исписујући своје име ћириличним словима:

Као млади становник Новгородске републике, Онфимова писменост заправо је мање необична него што би се могло помислити, упркос његовим годинама.

Научници верују да је новгородско друштво током средњег века имало необично висок ниво писмености, чему су можда допринеле и простране брезове шуме које су окруживале престоницу.

Брезова кора, са својим слојевима који се лако љуште, била је лако доступна за писање и много јефтинија од папира или пергамента које су користила друга друштва.

Зато су становници Новгорода писали.

Од 1950-их година на овом подручју откривено је више од 1.100 комада исписане брезове коре (познате као „береста“), који су изненађујуће добро очувани кроз векове.

Ова писма на брезовој кори датирају од 11. до 16. века. Али међу овим богатством „бересте“, Онфимови радови се истичу.

Упркос томе што је шарање по свескама присутно вековима, нема много истраживања о томе зашто људи свих узраста, а нарочито школска деца, имају ову наизглед урођену навику.

Једно истраживање указује да би одвраћање пажње цртањем неке сцене могло да помогне деци да регулишу непријатна расположења.

Студија спроведена 2009. године показала је да су учесници боље памтили информације које су чули телефоном уколико су током разговора могли да шарају по папиру.

Међутим, када је ово истраживање поновљено уз два нешто другачија експеримента, резултати су указали на то да шарање по папиру није много помогло ни у усмеравању пажње ни у бољем усвајању информација.

Цртање малој деци пружа прилику да усавршавају фину моторику, која представља важан део начина на који људи ступају у интеракцију са светом.

Неки неуронаучници чак су предложили да је цртање важан део повезивања наших чула, тела и мозга.

„Сваки потез оловком представља један покушај учења током којег дете ствара сензомоторичко предвиђање (‘ако померим руку овако, траг ће се појавити тамо’), добија непосредну повратну информацију о положају и облику трага и ажурира своје унутрашње моделе о томе како се покрети руке и шаке претварају у визуелни и тактилни образац“, наводе истраживачи.

Извор: РТС, Science Alert