Педагошки Забавник

  Piše: Dejan Ilić Podrobnije bavljenje antičkim tekstovima o paideji vrlo brzo nam otkriva u kojoj meri je ova tema bila tesno povezana sa izvornim smislom politike, koja je u antici nesumnjivo bila tema svih tema, kako za građane antičkih polisa tako i za filozofe. Smisao i cilj starogrčkog koncepta vaspitanja i obrazovanja se otuda moraju sagledavati u kontekstu napora i želja članova jedne političke zajednice da unaprede zajednički život. Zanemarivanje realnog istorijskog konteksta u kom nastaje i razvija se koncept paideje, gde je očito njeno političko poreklo, često je dovodilo do njenog romantizovanog i pogrešnog tumačenja, koje nije uspevalo da vaspitanje i obrazovanje sagleda i kao predmet međusobne strateške manipulacije građanskih grupa i pojedinaca. Premda je u vekovima nakon nestanka antičkog sveta, a naročito tokom srednjeg veka, interesovanje za vaspitno-obrazovne teme opadalo, moderno doba je ponovo uvelo na velika vrata vaspitno-obrazovne teme u građanski svet. Upr...

„Претварати се да се неједнакости заустављају на вратима учионице значи игнорисати их, што је већ политички избор. Педагогија и социологија могу уместо тога да раде руку под руку како би идентификовале праксе које нарушавају друштвени поредак и његове скандале“, пише Гислен Лерој.  Универзитетски професор наука о васпитању (UPSN, лабораторија EXPERICE), у овој колумни истиче социолошки приступ:  „Повезивање образовних чињеница са стањем друштава такође значи размишљање о њима у односу на неједнакости.“ Полазна тачка ове колумне је питање запрепашћења: Зашто супротстављати социологију и е науке о образовању (васпитању)? Ово супротстављање доводи у питање неколико гледишта.   Супротстављање социологије и наука о образовању? У дубљем смислу, ово се заснива на идеји опозиције између педагошких наука и социологије. Ово је прилика да се поново активира питање шта су науке о о образовању, дефиниција која нам се не чини фиксном и о којој сваки учесник у области може демократски д...

  БАЊАЛУКА - Учитељ прије свега мора вољети рад са дјецом и на свој посао гледати као на позив, јер ово је начин живота. Ми нисмо учитељи само у учионици, већ и у продавници, ресторану, на фудбалској утакмици, учитељи смо читавог живота. Овим ријечима почиње своју причу за "Глас Српске" Борис Петровић, млади учитељ из Основне школе "Милан Ракић" у Новоселији. Његова посвећеност, ентузијазам и креативност препознати су и ван школе па је недавно проглашен најиновативнијим наставником у БиХ у категорији учитеља разредне наставе. Петровић, који тренутно предаје другом разреду са 17 ђака, каже да је признање резултат година труда и љубави према учитељском позиву. -  Од 170 пријављених, ја сам изабран. Лијепо је када неко примијети ваш рад. Учитељи нису каријеристи, уђемо у учионицу и тако изађемо на крају радног вијека. Али, срећом, сада постоји мноштво прилика за усавршавање. Амбициозни ће увијек жељети више, а то је кључ свега - поручио је Петровић. За Петровића је ино...