Жан-Пјер Веран: „Пракса школских медија уједињује“

„Било да сте у школи, основној школи или средњој школи, коришћење школских медија [...] уједињује људе и омогућава колективно доношење одлука, у односу који више није вертикалан са наставницима“, каже Жан-Пјер Веран.  Поводом Недеље штампе и медија у школама, Кафе педагогик му поставља неколико питања.

 

Говорите о школској медијској пракси, а не о ЕМИ (медијској и информационој писмености), зашто?

То није питање речи, већ питање приступа. Упркос незаменљивој посвећености, медијска и информатичка писменост може имати широк спектар облика, од нулте примене до дубинских курсева обуке, укључујући једну радну сесију током Недеље штампе и медија у школи. Коришћење школских медија захтева дуготрајну активност и укључивање ученика у кооперативни оквир, уз различиту оцену оствареног рада. Ако је пре десет година мобилизација Школе за републичке вредности навела министарство да позове да се у свакој образовној установи направи медиј, данас смо далеко од тога. Али занимљиво је посматрати шта се дешава, како за наставнике тако и за ученике, у овој пракси која није искључиво академска.

Имате ли примере?

Они су разноврсни. Оно што се чини заједничким свима онима које сам приметио је мотивација. То код ученика, што показују, на пример, средњошколци који цео дан одсуствују са наставе, али који долазе у школу у 16 ​​часова. да учествују у заједничком раду на подкасту. Наставници, који цене рад у тиму и осећај веће посвећености ученика медијској пракси, што им помаже да напредују у основним академским областима – читању, писању, усменом изражавању, критичком мишљењу, познавању света – као и у главним социо-емоционалним, информационим и грађанским вештинама. Било у основној школи или средњој школи, употреба школских медија, посебно подкаста, уједињује, омогућава колективно одлучивање, у односу који више није вертикалан са наставницима, и избегавање оцене, јер се продукције различито вреднују. Парадоксално, може се рећи да употреба школских медија даје снажнији значај присуству ученика у школи и њиховим међусобним односима и наставницима који их подржавају.

Нова култура наставе?

Подршка школским медијима значи раскид са одређеним наслеђем наставне културе наслеђене из прошлости. Наставник увек носи своју обуку и наставну дисциплину, али носи и културу информисања и медија коју продубљује посебно радећи са локалним новинарима. Наставник више не ради сам у својој учионици; он или она ради са једним или више колега, посебно наставником-библиотекарем, у документационо-информационом центру, у којем се често налази студио за снимање. Тим наставника носи широку професионалну и грађанску културу, а са ученицима ангажованим у медијској пракси нарушава исконски школски поредак: један разред, једна дисциплина, један наставник, једна просторија, један час. Несумњиво је да је овај „поремећај“ оно што објашњава тешкоћу уопштавања праксе школских медија, али и праву професионалну срећу коју доживљавају наставници који тамо раде.

 Интервју: Дехан Гани

Извор: https://cafepedagogique.net/2025/03/28/jean-pierre-veran-la-pratique-du-media-scolaire-federe/