Педагошки Забавник

  Већ годинама овим великим, а малим градом колају негативне приче о Петој београдској гимназији и оне потичу, пре свега, од завидних и искомплексираних појединаца који су нешто у вези са овом школом  “остали кратких рукава”. У овој обостраној блокади од краја фебруара, где су ученици спровели двадесетчетворочасовну блокаду Пете због одлуке в.д.директора Данке Нешовић да школа буде закључана, а именована је паралисала функционисање школе у сваком смислу, показују се и трагови зверки које Петој не мисле добро. Треба јавност подсетити да је Прва женска реална гимназија ту добила зграду у Ратарској улици испод Ташмајдана 1938.године, а пре тога је користила објекте на више места у централним деловима града. У току Другог светског рада у згради Прве женске гимназије је била смештена администрација окупационе власти, а након ослобођења чак девет школских година радила је прва женска гимназија у Србији. Коначно, спојем ученица Прве женске реалне и Друге мушке гимназије створена је П...

  Da li ste se ikada zapitali kako je bilo biti beba? Koliko god se trudili, verovatno ne možete da se setite nijednog detalja? Nova istraživanja pokazuju da nije problem u tome što nemate uspomene iz najranijeg detinjstva, već u tome što tim sećanjima ne možete da pristupite kasnije u životu.  Studija objavljena u časopisu "Science" u četvrtak, bavila se ovom temom kroz posmatranje 26 beba starosti između 4,2 i 24,9 meseci. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe tako da su u jednoj bile bebe mlađe od godinu dana a u drugoj one od 12 do 24 meseca. Tokom eksperimenta,  bebe  su bile smeštene u aparat za funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI), dok su im na ekranu prikazivane različite slike u trajanju od po dve sekunde. Cilj istraživača bio je da zabeleže aktivnost u hipokampusu – delu mozga odgovornom za emocije, pamćenje i rad autonomnog nervnog sistema. "Hipokampus je duboko smeštena moždana struktura koja se ne može videti standardnim metodama, pa smo m...

Изглед зграде пре Другог светског рата Оснивање Прве женске гимназије 1905. године, претече данашње Пете београдске, представљало је у ондашњем дубоко патријархалном и традиционалном друштву толико велики искорак, да бисмо могли да га назовемо револуционарним. Поклапало се са модернизацијом српске државе, а исте године основан је и Београдски Универзитет. Каква коинциденција, да две круцијалне институције у нашем друштву ове године обележавају велики јубилеј – сто двадесет година свога постојања и рада! Девојчице у Србији званично су почеле да се школују средином 19. века, а прва средња школа била је основана 1863. године – Виша женска школа у Београду. Међутим, наставнице ове школе водиле су борбу да се женској деци омогући посебан тип школе – гимназија, у којој би се припремале за универзитетско образовање. Неколико деценија касније, на прелазу из 19. у 20. век, из Више женске школе издвојила се Женска учитељска школа (1900), а потом и Женска гимназија. Женска гимназија је установљен...

Valdorfske škole mogu se naći širom sveta, njegova prirodna kozmetika je takođe svetski brend. Ali Rudolf Štajner i njegove protivrečnosti, ostaju relativno malo poznati. Ko je bio ovaj čovek?   Upitate li nekoga sa  nemačkog   govornog područja šta povezuje s imenom Rudolf Štajner, možda će navesti brend potpuno prirodne kozmetike Veleda (Švajcarska), strogo organske prehrambene proizvode Demeter (Nemačka), ili alternativne Valdorf škole u svom gradu. Ali, to svakako nije tako širom sveta... Iako sam Štajner možda nije dobro poznat, njegove ideje svakako su imale globalni uticaj, posebno u oblasti obrazovanja. Štajner je 1919. otvorio prvu valdorfsku školu, a danas, sto godina nakon njegove smrti, postoji oko 3.205 valdorfskih vrtića i škola u 75 zemalja širom sveta, od Meksika, preko Tanzanije i Kine - i naravno u Hrvatskoj u kojoj je rođen. U č emu je posebnost Valdorf škola? Valdorf škole žele da „vaspitavaju decu za slobodu". Učitelji i vaspitači su, kako je na...

„Било да сте у школи, основној школи или средњој школи, коришћење школских медија [...] уједињује људе и омогућава колективно доношење одлука, у односу који више није вертикалан са наставницима“, каже Жан-Пјер Веран.   Поводом Недеље штампе и медија у школама, Кафе педагогик му поставља неколико питања.   Говорите о школској медијској пракси, а не о ЕМИ (медијској и информационој писмености), зашто? То није питање речи, већ питање приступа. Упркос незаменљивој посвећености, медијска и информатичка писменост може имати широк спектар облика, од нулте примене до дубинских курсева обуке, укључујући једну радну сесију током Недеље штампе и медија у школи. Коришћење школских медија захтева дуготрајну активност и укључивање ученика у кооперативни оквир, уз различиту оцену оствареног рада. Ако је пре десет година мобилизација Школе за републичке вредности навела министарство да позове да се у свакој образовној установи направи медиј, данас смо далеко од тога. Али занимљиво је пос...

Ne vjerujem da je Jan Amos Komenski, sanjareći o pansofiji kao ideji sveopšteg univerzalnog znanja dostupnog svima, mogao naslutiti da ćemo danas živjeti njegov san.   U Evropi sedamnaestog vijeka, u kome je živio otac moderne pedagogije, bjesni tridesetogo dišnji rat okončan Vestfalskim mirom, čovjek je prvi put ugledao obale Novog Zelanda,  Novi Amsterdam postaje ono što je danas – Njujork, dok Velaskez slika svoje najintrigantnije  djelo „Mlade plemkinje“. Da li bi čovjek toga vremena mogao da zamisli naš vijek  u kome roboti zamjenjuju ljude, vještačka inteligencija humanu, a naseobine u svemiru  izgledaju kao realan komšiluk? Da li bi Komenski u internetu vidio ostvarenje svog sna da  svako može pristupiti znanju, u realnom vremenu, sa svake tačke zemljine kugle,  i time postati mudriji i svjesniji dešavanja oko sebe i u sebi? Internet jeste promijenio naš odnos prema znanju, ali nas je preplavio i talasima nepotrebnih  činjenica, često stvar...

  Neka mi ne zameri čitalac što širim fokus. Silno je važan 15. mart. Tog dana bi Srbija zaista mogla da postane druga zemlja. I da odmah otklonimo svaki nesporazum: druga zemlja u smislu jake nade da bi mogla postati pristojna politička zajednica. To ne znači da će se nešto konkretno krupno dogoditi ili promeniti baš na taj dan. To znači da bismo u subotu mogli dobiti konačnu potvrdu da u Srbiji postoji potencijal za promene nabolje i kolektivna snaga u stanju da izađe na kraj s tekućim režimom. To nema veze s nasiljem, ali svakako jeste pokazivanje političkih mišića. Ali ima nešto podjednako važno što bi se moglo uraditi i pre subote. I ako to uradimo, biće to takođe pobeda velika kao što će biti velike kolone od stotina hiljada ljudi na ulicama Beograda. Tako velika da bi sam 15. mart mogao postati barem malo manje bitan. Što ne bi bilo loše – da se smanji pritisak nad žiteljima Srbije u vezi s tim danom. Mislim, naravno, da se uradi nešto za nastavnike. Konkretno: da se sakupi ...