Педагошки Забавник

  Prikaz filma „Steve“ (Netflix, 2025) Jeste, mogao bi se naslov odnositi i na Srbiju, ljubavlju protiv režimskog sejanja mržnje, recimo, ali, ovde nije reč o Srbiji. Kad smo već kod zemalja, govorićemo o Britaniji. Samo što to ni izbliza nije tako važno. Ili jeste, kada se pobroje druge, važnije stvari, a sve u vezi s novim Netflixovim filmom „Steve“. Recimo odmah: film je izvanredan, u zanatskom smislu – vrhunska gluma i režija. I priča se drži, jednom kad konačno dobijemo ključ od autora kako da je razumemo. A do tad, čitaćemo je kao priču o školi, i pogrešićemo. Međutim, s obzirom na to da ćemo shvatiti da su u središtu priče u stvari mentalne bolesti – za šta ćemo eksplicitnu potvrdu dobiti u poruci na samom njegovom kraju – tek u trećoj četvrtini filma, ništa nas ne sprečava da o njemu nešto kažemo i kao da je o školi. Tim pre, što se radnja filma odvija u Britaniji devedesetih godina 20. veka, kada konačno svima postaje očigledno kakve će biti posledice neoliberalnih reformi...

Prof. dr Dijana Vučković za “ Vijesti ”: Vještačka inteligencija može unaprijediti nastavu samo ako ostane u službi čovjeka - dijalog , empatija i znanje i dalje su srž obrazovanja U vremenu kada algoritmi ocjenjuju, ispravljaju i podučavaju, profesorica metodike Univerziteta Crne Gore, dr  Dijana Vučković , upozorava da tehnologija ne može i ne smije zamijeniti ljudsku dimenziju obrazovanja. U intervjuu za “Vijesti”, ona govori o potencijalima i opasnostima vještačke inteligencije u učionici, etičkim dilemama koje ona donosi i ulozi nastavnika koja se, umjesto da nestaje, transformiše u mentorsku, refleksivnu i empatičnu. Kao univerzitetska profesorica i istraživačica u oblasti obrazovanja, kako gledate na trenutni talas digitalizacije i integracije vještačke inteligencije u obrazovni sistem? Integracija vještačke inteligencije u obrazovni sistem donosi prilike i izazove. S jedne strane, digitalizacija i VI nude nezanemarljive mogućnosti za personalizaciju učenja (o čemu se u...

Тема овогодишњег Састанка са историјом била је „Француска?“. Бројни округли столови и конференције позивали су на размишљање о овој речи праћеној знаком питања. Многи професори историчари  били су на овом догађају.  За Лоренс де Кок, „школе немају ватрену моћ Бјен ди Фуа. Национални наратив је толико доминантан у популарној култури да је његова академска дисквалификација готово постала мамац. Стога је можда релевантније не држати се тема које треба предавати, већ поставити питање из угла педагогије.“ Како је „школски наратив историје један од преносних каишева, али се налази у конкуренцији са другим векторима историјског знања: медијима, музејима, забавним парковима, филмовима и цртаним филмовима, стриповима, породичним причама, па чак и видео-играма“, каква је потребна критичка педагогија за историју Француске?, пита Лоренс де Кок у овој колумни.   Када се бавимо критиком курикулума, увек је примамљиво спровести инвентуре. Инвентуру недостатака, инвентуру грешака и инвен...

Међународно истраживање TALIS 2024 истиче неадекватност, чак и кашњење, почетне и континуиране обуке. У  време када се француски наставници све више  суочавају са педагошким, технолошким и друштвеним изазовима , почетна и континуирана обука се бори да их припреми и подржи. Шта TALIS 2024 истиче за Француску? Недостатак почетне обуке, континуирана обука која се сматра мало корисном, недостатак менторства и времена за кооперативније праксе. Шлаг на торти: дефицит дигиталних вештина, област у којој су француски наставници слабо опремљени. Почетну обуку сматра недовољном скоро сваки други наставник Само 53% младих наставника француског језика који су завршили почетну обуку у последњих пет година сматра да је она била доброг квалитета. Ова стопа је знатно испод просека ОЕЦД-а од 75%, што одражава дубоку забринутост због релевантности и ефикасности добијене обуке. Слабости почетне обуке фокусирају се на кључна питања: само 14% младих наставника се осећа добро припремљено да предаје ...

  Niotkuda se u Guglovom Hrom brauzeru pojavilo dugmence "Homework help". Kada ga kliknete, pretraživač nudi objašnjenja zadataka iz matematike, fizike ili, na primer, istorije, prevodi tekstove i sažima pasuse U pretkompjutersko vreme đaci i studenti imali su puškice. Papiriće sa formulama najčešće obmotane oko olovke ili ponekad umetnute u postavu cipela, rukave i slično. Mnogo teže bilo je na usmenim ispitima gde je pomagala duža kosa i slušalica sakrivena u uhu. Bila je to priprema dostojna Džejmsa Bonda jer je podrazumevala ekipu u nedalekoj učionici ili kafani koja je prisluškivala razgovor sa sakrivenog mikrofona i suflirala ispitivanom šta da kaže. U današnje vreme ovakvi majstori ne bi morali da se kriju. Sposobnost da naprave takav sistem zaslužio bi im prelaznu ocenu iz svakog predmeta. Naročito kada se uporede sa današnjim rešenjima za varanje na ispitima. Dakle, početak septembra kada se svi udvaraju đacima i novčanicima njihovih roditelja, ni Gugl nije čekao skr...

  Обра­зо­ва­ње све не­у­спе­шни­је па­ри­ра све бр­жим про­ме­на­ма све­та око нас. Чи­ни се да је чо­век већ при­стао на по­раз у од­но­су на ве­штач­ку ин­те­ли­ген­ци­ју, ко­ја се раз­ви­ја ге­о­ме­триј­ском про­гре­си­јом, ду­пли­ра сва­ких не­ко­ли­ко го­ди­на, а људ­ска ин­те­ли­ген­ци­ја опа­ла је за пет про­це­на­та у по­след­њих не­ко­ли­ко де­це­ни­ја. Бит­ка с бу­дућ­но­шћу као да је уна­пред из­гу­бље­на, а гу­би­мо из ви­да сво­ју нај­ве­ћу ин­те­лек­ту­ал­ну шан­су, умет­нич­ко ин­ту­и­тив­но ис­ку­ство ко­је је у осно­ви и до­ве­ло до про­гре­са чо­ве­ка. По­ја­ва да­ро­ви­то­сти је ми­сте­ри­о­зна, али пло­до­ви умет­нич­ке да­ро­ви­то­сти та­ко­ђе де­лу­ју ми­сте­ри­о­зно. Не­кад су умет­ност на­зи­ва­ли кул­тур­ном над­град­њом или ква­ли­фи­ка­ци­јом аро­гант­не су­је­те, да би ње­на функ­ци­ја уна­пре­ђи­ва­ња и по­пра­вља­ња људ­ског ума би­ла пре­ва­зи­ђе­на. Ево­лу­ци­ја су­ви­ше ду­го тра­је и не­пред­ви­дљи­ва је, па је не­ко чу­до на­шло на­чин да у ге­не...

  Низ питања за Лоренс де Кок, историчарку педагогије, о посебном почетку школске године који је означио прекретницу у образовним променама...   Наравно да сам размишљала о почетку школске 1969. године, после 1968, али сам мислила да би то било мало превише једноставно. Пошто волим да размишљам супротно од норме, изабрала сам мало реакционарнији почетак школске године, барем наизглед... Видећете. Ове године, 2025, славимо 40. годишњицу почетка школске 1985. године, почетка школске године са новим министром просвете по имену Жан-Пјер Шевенман, који је све само не заинтересован за активну наставу. 1985: реакционарни помак за школе? Мало историјског контекста: налазимо се на почетку осамдесетих година 20. века. Ален Савари  управо  је  пао, а са њим и његов пројекат за велику, јединствену јавну образовну службу. Постоји мало позадинске музике која почиње да кружи политичком ареном, а која се састоји у томе да се каже да су наставници саботирали знање у корист разиг...