Педагошки Забавник

Стартап компанија која обећава тестирање ембриона на интелигенцију недавно је доспела на насловне стране. Nucleus Genomics, организација са седиштем у Силицијумској долини коју подржавају милиони долара технолошких инвеститора, тврди да ће њена платформа омогућити „генетску оптимизацију“ ембриона, при чему је IQ једна од многих особина и медицинских стања које може да мери и процени. Образовне импликације такве технологије су значајне, што повећава изгледе да ученици упишу школе са генетски оптимизованим предностима у односу на друге. То јест, ако технологија функционише како компанија тврди. Проблем са Nucleus Genomics, како су биоетичари Артур Каплан и Џејмс Табери тврдили у часопису Scientific American, јесте да су њена обећања лажна и нису поткрепљена научним доказима. Nucleus је „шта се дешава када занемарите дијагностичку генетику у стилу Силицијумске долине“: одбацио је професионални научни консензус и уместо тога тражио брз приход од привлачења инвеститора ризичног капитала и п...

  Tako kaže ministar prosvete – da sam ja direktor… Nisi direktor, pobogu, ministar si. Ne vredi. Da sam ja direktor, insistira ministar, otpustio bih sve nastavnike koji su bili u obustavi rada. Uživa ministar u svom direktorskom snu. Pa pošto u budnom stanju ne može da se zadovolji otpuštanjem nastavnika, krenuo da otpušta direktore. Blago tebi ministre, nema prepreka za ispunjenje tvojih snova. Cela zemlja gori, a ministar objašnjava da školu treba odvojiti od politike. Izolovati. Vakumirati. Ostaviti decu i nastavnike bez kiseonika. Hej, on, radikalski ministar prosvete – a znamo, za radikale sve je (real)politika, od obdaništa do socijalne pomoći – insistira na razdvajanju obrazovanja od politike. A zapravo kaže – samo ja, ministar, i moj šef (nije predsednik vlade) možemo da se bavimo politikom u školi. Za nas pravila ne važe, a svi ostali moraju slepo da nas slušaju jer sve što mi kažemo jeste – pravilo. Ne blista pameću ministar. Em nije previše pametan, em siledžija. Hajde...

  Poznati aktivista iz Gane, Prosper Dzic (Prosper Dzitse), objavio je 2017. članak u kome je citirao jednog profesora/predavača univerziteta u Južnoj Africi koji je, navodno, ovim rečima dočekao studente prvog dana školske godine: „Uništenje bilo koje nacije ne zahteva upotrebu atomskih bombi ili upotrebu raketa dugog dometa. Potrebno je samo snižavanje kvaliteta obrazovanja i dozvoljavanje studentima da varaju na ispitima. Pacijenti umiru pod rukama takvih lekara. Zgrade se ruše ako ih prave ruke takvih inženjera. Novac se gubi iz ruku takvih ekonomista i računovođa. Čovečanstvo umire pod rukovodstvom takvih verskih učenjaka. Pravda nestaje u rukama takvih sudija… Neznanje vlada umovima dece pod starateljstvom učitelja koji je položio ispite varajući. Urušavanje obrazovanja je urušavanje nacije.” Te opominjuće reči mene ne asociraju na daleku Ganu, ili Južnu Afriku, već, nažalost, na moju zemlju kojoj kao da je Dzic prorekao sudbinu. Izgleda da nas je baš ta zla kob snašla. Pogle...

Данас се навршава 150 година од рођења Марије Текле Артемисије Монтесори, једне од најважнијих фигура у историји образовања. Председник Републике Италије Серђо Матарела одао јој је почаст речима које истичу њен неизбрисив утицај на педагогију: „Њена хуманост, студије и храбро искуство као учитељице и наставнице оставили су дубок траг у педагошким наукама и отворили нове хоризонте за школу.“ Монтесоријева није била само педагог већ и лекарка, филозоф, антрополог и борац за женска права. Рођена у Кјаравалеу 1870. године, постала је прва жена у Италији која је дипломирала медицину на Универзитету „Ла Сапијенца“ у Риму. Током рада са децом са менталним потешкоћама, схватила је да многима од њих није тешко пружити образовање, већ да им је потребан другачији приступ, често „по мери сваког детета“. Метод Марије Монтесори: Образовање као слобода Њен метод, настао из искуства и истраживања, далеко превазилази оквир образовне технике. То је филозофија заснована на поштовању детета као појединца,...

  У 92. емисији подкаста Компас, угостили смо професора др Ненада Глумбића, истакнутог стручњака у области неуро-развојних поремећаја, са посебним акцентом на аутизам. Кроз своје дугогодишње искуство и бројне научне и практичне доприносе, професор Глумбић нас је водио кроз сложени свет неуроразвојних поремећаја, рушећи старе предрасуде и отварајући нове димензије у то како можемо боље разумети и подржати децу са посебним потребама, али и њихове најближе. Неуроразвојни поремећаји: рано препознавање и значај ране интервенције Као што професор Глумбић јасно објашњава, неуро-развојни поремећаји се манифестују већ у раном детињству, што захтева правовремену дијагнозу и технику подршке. Он наглашава да је подршка родитељима деце са неуро-развојним поремећајима је преко потребна и посебно акцентује да родитељи морају бити укључени и оснажени јер су они примарни савезници у развоју детета. Наука је показала, а др Глумбић то потврђује из властите праксе, да су „ стручњаци који се баве раном...

Људско биће учи у оној мери у којој учествује у откривању и изумевању. Мора имати слободу мишљења, да би могао грешити, исправљати се, да би искушавао методе и путеве, истраживао. Иначе ћемо, у најбољем случају, створити ерудите, а у најгорем, књишке мољце и папагаје који понављају излизане текстове. Књига је једна величанствена помоћ, ако се не претвори у сметњу. Да се Галилеј ограничио на то да понавља Аристотелове текстове (као једно од оне деце коју учитељи сматрају „добрим ђацима“), не би утврдио да се учитељ преварио по питању падања тела. И то што кажем за књиге такође важи и за учитеља, што је добро ако није препрека; изгледа као шала, али је то једна од најчешћих невоља. У етимолошком смислу, educare, образовати, значи развијати, водити према споља оно што је још у заметку, остварити оно што само потенцијално постоји. Тај посао бабице учитељ веома ретко постиже, и можда је средиште свих зала сваког образовног система. Платон запањује као извор филозофије, односно знања. И зато...

Prevodilac i prosvetni radnik A. DŽ. Dženkins   organizovao   je 1940. istraživanje čitalačkih navika dece iz radničke klase. Studija je pretežno obuhvatila učenike koji će napustiti školu u 14. godini da bi se zaposlili, a beleženo je šta su čitali prethodnog meseca van školskog programa. Dženkins je zaključio da ispitanici čitaju premalo, posebno dečaci, i to samo detektivske i avanturističke romane. Ali iz perspektive 21. veka, zapanjujuće je koliko su ta deca čitala dela klasične književnosti. Među naslovima su  Hodočasnikov put ,  Guliverova putovanja ,  Džejn Ejr ,  Pikvikov klub  i  Vodenica na Flosi . Dečaci su mesečno čitali četiri do šest knjiga, a devojčice jednu ili dve više od njih. Za mnoge bi danas takva lista, uz takvu žudnju za čitanjem, bila prevelik izazov. Ankete pokazuju da i  deca  i  odrasli  danas čitaju manje nego ranije, dok im čitanje pruža sve manje zadovoljstva. Izgleda da to važi i za studente na u...

  Eugen Fink Preveo Damir Barbarić   Knjiga  Bit obrazovanja  Eugena Finka (1905–1975), njemačkoga filozofa, učenika Husserla i Heideggera, donosi hrvatski prijevod tematski objedinjenoga niza predavanja koja je ovaj glasoviti filozof održao u ljetnom semestru 1946. u okviru  Arbeitsgemeinschaft der Volkshochschule  u   Freiburgu. Tom je prigodom Fink pozornost posvetio problemu obrazovanja te je u nekoliko koraka iscrtao razvoj ideje obrazovanja, od antičke Grčke preko humanizma i renesanse do razdoblja njemačke klasike. Fink pojmu obrazovanja pristupa oprezno svjestan opasnosti da „umjesto da dostignemo obrazovanje samo govorimo o obrazovanju, da dospijemo u pojmovne razdiobe, a da nismo iskusili bitni sadržaj tog pojma, da dakle mlatimo praznu slamu.“ Bit obrazovanja  predstavlja pledoaje za novo utemeljenje obrazovanja u modernim vremenima obilježenima barbarstvom i nihilizmom. Nova ideja obrazovanja, kako u posljednjem poglavlju piše autor, „...

  Kada smo mi išli u školu, a i generacije pre nas, učilo se po istom obrascu. Iste učionice, isti raspored, iste knjige, isti nastavnik pred tridesetoro dece. Tempo je bio jedan za sve, bez obzira na to koliko ko brzo razume. Danas, uz pomoć veštačke inteligencije, stvari počinju da se menjaju. Zamislite da svako dete uči kao što je nekada Aleksandar Veliki učio od Aristotela. Jedan na jedan, u sopstvenom ritmu, po programu koji je skrojen baš za njega. To više nije zamišljena budućnost. To je nešto što danas već postoji i koristi se, na primer, u Kini, gde više od 24 miliona učenika uči uz pomoć platforme Squirrel Ai Learning. Squirrel Ai je kineska obrazovna platforma koja koristi  veštačku inteligenciju  da svakom detetu omogući da uči onako kako mu najviše odgovara. Umesto da svi rade isto, sistem prepoznaje šta dete već zna, šta mu nedostaje i kako najlakše uči. Lekcije se prilagođavaju u hodu, ne po rasporedu. Ukratko, ponaša se kao lični tutor koji razume dete bol...