Педагошки Забавник

  Niotkuda se u Guglovom Hrom brauzeru pojavilo dugmence "Homework help". Kada ga kliknete, pretraživač nudi objašnjenja zadataka iz matematike, fizike ili, na primer, istorije, prevodi tekstove i sažima pasuse U pretkompjutersko vreme đaci i studenti imali su puškice. Papiriće sa formulama najčešće obmotane oko olovke ili ponekad umetnute u postavu cipela, rukave i slično. Mnogo teže bilo je na usmenim ispitima gde je pomagala duža kosa i slušalica sakrivena u uhu. Bila je to priprema dostojna Džejmsa Bonda jer je podrazumevala ekipu u nedalekoj učionici ili kafani koja je prisluškivala razgovor sa sakrivenog mikrofona i suflirala ispitivanom šta da kaže. U današnje vreme ovakvi majstori ne bi morali da se kriju. Sposobnost da naprave takav sistem zaslužio bi im prelaznu ocenu iz svakog predmeta. Naročito kada se uporede sa današnjim rešenjima za varanje na ispitima. Dakle, početak septembra kada se svi udvaraju đacima i novčanicima njihovih roditelja, ni Gugl nije čekao skr...

  Обра­зо­ва­ње све не­у­спе­шни­је па­ри­ра све бр­жим про­ме­на­ма све­та око нас. Чи­ни се да је чо­век већ при­стао на по­раз у од­но­су на ве­штач­ку ин­те­ли­ген­ци­ју, ко­ја се раз­ви­ја ге­о­ме­триј­ском про­гре­си­јом, ду­пли­ра сва­ких не­ко­ли­ко го­ди­на, а људ­ска ин­те­ли­ген­ци­ја опа­ла је за пет про­це­на­та у по­след­њих не­ко­ли­ко де­це­ни­ја. Бит­ка с бу­дућ­но­шћу као да је уна­пред из­гу­бље­на, а гу­би­мо из ви­да сво­ју нај­ве­ћу ин­те­лек­ту­ал­ну шан­су, умет­нич­ко ин­ту­и­тив­но ис­ку­ство ко­је је у осно­ви и до­ве­ло до про­гре­са чо­ве­ка. По­ја­ва да­ро­ви­то­сти је ми­сте­ри­о­зна, али пло­до­ви умет­нич­ке да­ро­ви­то­сти та­ко­ђе де­лу­ју ми­сте­ри­о­зно. Не­кад су умет­ност на­зи­ва­ли кул­тур­ном над­град­њом или ква­ли­фи­ка­ци­јом аро­гант­не су­је­те, да би ње­на функ­ци­ја уна­пре­ђи­ва­ња и по­пра­вља­ња људ­ског ума би­ла пре­ва­зи­ђе­на. Ево­лу­ци­ја су­ви­ше ду­го тра­је и не­пред­ви­дљи­ва је, па је не­ко чу­до на­шло на­чин да у ге­не...

  Низ питања за Лоренс де Кок, историчарку педагогије, о посебном почетку школске године који је означио прекретницу у образовним променама...   Наравно да сам размишљала о почетку школске 1969. године, после 1968, али сам мислила да би то било мало превише једноставно. Пошто волим да размишљам супротно од норме, изабрала сам мало реакционарнији почетак школске године, барем наизглед... Видећете. Ове године, 2025, славимо 40. годишњицу почетка школске 1985. године, почетка школске године са новим министром просвете по имену Жан-Пјер Шевенман, који је све само не заинтересован за активну наставу. 1985: реакционарни помак за школе? Мало историјског контекста: налазимо се на почетку осамдесетих година 20. века. Ален Савари  управо  је  пао, а са њим и његов пројекат за велику, јединствену јавну образовну службу. Постоји мало позадинске музике која почиње да кружи политичком ареном, а која се састоји у томе да се каже да су наставници саботирали знање у корист разиг...

  Piše: Dejan Ilić Podrobnije bavljenje antičkim tekstovima o paideji vrlo brzo nam otkriva u kojoj meri je ova tema bila tesno povezana sa izvornim smislom politike, koja je u antici nesumnjivo bila tema svih tema, kako za građane antičkih polisa tako i za filozofe. Smisao i cilj starogrčkog koncepta vaspitanja i obrazovanja se otuda moraju sagledavati u kontekstu napora i želja članova jedne političke zajednice da unaprede zajednički život. Zanemarivanje realnog istorijskog konteksta u kom nastaje i razvija se koncept paideje, gde je očito njeno političko poreklo, često je dovodilo do njenog romantizovanog i pogrešnog tumačenja, koje nije uspevalo da vaspitanje i obrazovanje sagleda i kao predmet međusobne strateške manipulacije građanskih grupa i pojedinaca. Premda je u vekovima nakon nestanka antičkog sveta, a naročito tokom srednjeg veka, interesovanje za vaspitno-obrazovne teme opadalo, moderno doba je ponovo uvelo na velika vrata vaspitno-obrazovne teme u građanski svet. Upr...

„Претварати се да се неједнакости заустављају на вратима учионице значи игнорисати их, што је већ политички избор. Педагогија и социологија могу уместо тога да раде руку под руку како би идентификовале праксе које нарушавају друштвени поредак и његове скандале“, пише Гислен Лерој.  Универзитетски професор наука о васпитању (UPSN, лабораторија EXPERICE), у овој колумни истиче социолошки приступ:  „Повезивање образовних чињеница са стањем друштава такође значи размишљање о њима у односу на неједнакости.“ Полазна тачка ове колумне је питање запрепашћења: Зашто супротстављати социологију и е науке о образовању (васпитању)? Ово супротстављање доводи у питање неколико гледишта.   Супротстављање социологије и наука о образовању? У дубљем смислу, ово се заснива на идеји опозиције између педагошких наука и социологије. Ово је прилика да се поново активира питање шта су науке о о образовању, дефиниција која нам се не чини фиксном и о којој сваки учесник у области може демократски д...