Педагошки Забавник

Ko je odgovoran za aktuelno rasulo i potencijalni kolaps sistema obrazovanja i vaspitanja u Srbiji? Nedeljama unazad suočavamo se sa ozbiljnom krizom u sektoru prosvete koja se iz dana u dan razbuktava. Tim povodom javnosti se 14. februara obratio predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević. Izjavio je da je „školska godina ozbiljno ugrožena“. Nastavio je: „Posebno sam zabrinut za pitanje školstva i onoga što rade đacima u osnovnim i srednjim školama.“ Dodao je i da mu je „neverovatno da se neko igra sudbinom dece i da obmanjuje roditelje“. Ovo izražavanje zabrinutosti, iznenađenosti i osude nesavesnih nastavnika dovršio je porukom da se mora otvoriti pitanje „da li je moguće da platu primaju oni koji neće da rade“. Ovom izjavom predstavnici izvršne vlasti nastavljaju da na neodgovoran način pojačavaju tenzije u društvu i obrazovnim ustanovama, i da odgovornost za krizu i njene posledice potpuno neosnovano svaljuju na prosvetne radnike koji s punim pravom zahtevaju uvažavanje i ade...

Након Светског самита о вештачкој интелигенцији одржаног у Паризу, занимљиво је и можда важно поставити питање које мучи свет образовања: да ли наставнике могу заменити дигиталне технологије, а посебно вештачка интелигенција? Апсурдно питање, али прави страх. Апсурд оваквог питања лежи у чињеници да пренос између генерација није само добро подмазан и аутоматизован механизам, већ пре алхемија која открива комплексност људског бића. Прави страх јер од појаве ИТ-а у школском свету, наставници се свакодневно осећају ослабљеним, док их њихов професионални оквир који намећу држава штити и држи ИТ и дигиталне технологије на безбедној удаљености. Међутим, појава вештачке интелигенције у јавном простору поставља питање „граница“ и „порозности“ школског света. Овакав развој догађаја наводи свакодневне актере да преиспитују своје начине на које раде ствари с обзиром на контекст у којем живе. Хтели ми то или не, школа није уточиште заштићено од стварности света, већ елемент друштва коме доприноси....

Бебе су као мали детективи, који непрестано сабирају доказе о свету око себе. Када беба гледа у нас док говоримо, то је зато што хвата више од звукова – она учи како се ти звуци стварају, а како показује ново истраживање, то чине много раније него што се до сада мислило.   Недавна студија истраживача са Универзитета у Сиднеју, објављена у  Developmental Science , показује да овај невероватан процес усвајања језика почиње већ у доби од четири месеца, што разбија старо уверење да бебе уче ове обрасце тек након што се прилагоде свом матерњем језику између шест и 12 месеци старости. Ови налази такође дају прилику да се на адекватан начин подрже деца која су у ризику од развојног кашњења. Сортирање звукова До свог првог рођендана, бебе већ имају фино подешене уши за звуке матерњег језика кроз процес који се назива перцептивно подешавање. Њихов мозак сортира низ звукова како би се фокусирао на оне који су најважнији. Али у првих шест месеци, бебе могу да разликују звукове језика кој...

Историчар педагогије Клод Лелијевр одаје почаст Жоржу Снајдерсу, ослобођеном из Аушвица пре 80 година: човеку наде упркос свему, пример који заговара „радост у школи“ и „радост кроз школу“. Прави изазов, „до те мере да се то може схватити као провокација“ каже Клод Лелијевр пре него што нам да сведочанство свог преживелог и његову молбу за радост, „ Домен школе је, пре свега, култура – ​​и радост коју култура може донети“, изјавио је Жорж Снајдерс.                                             Фото: Ослобођење Аушвица 27.1.1945. Француска Комунистичка партија је 30. априла 2011. била љубазна да обележи његов 94. рођендан, а Жорж Снајдерс је имао љубазност да ми пошаље своју презентацију (одбранио сам две тезе под његовим надзором, а ја сам један од његових докторанта – који су такође бројни. Као омаж, овде преписујем неке одломке уз мале интервенције. „Био сам левичар, постао сам ...

Čudan mi je bio protekli prosinac. Nedavno sam s kolegom držala seminar o psihotraumi, pri čemu je, između ostaloga, važno govoriti o mentalnom zdravlju pomagača (tu podrazumijevam i aktiviste za ljudska prava koji su izloženi različitim rizicima – uz neposredni rad s ljudima izvrgnuti su ometanjima, netrpeljivosti, prijetnjama o čemu bi se dalo puno pisati). I upravo dok teku tradicionalne pripreme za nastupajuće praznike, diže se hajka protiv mladih aktivista za ljudska prava zbog poruka/političke akcije na novogodišnjoj jelki na Trgu bana Jelačića – želje za poticanjem dijaloga u društvu. Veseleći se blagdanima i pripremajući jednu važnu obiteljsku obljetnicu, s nevjericom primam poruku o tragediji u osnovnoj školi. Nakon masakra kojeg je u mahnitom pohodu u petak 20. prosinca 2024. godine, počinio mladi duševno bolestan čovjek u OŠ Prečko u Zagrebu, ništa više neće biti isto. Informacija o tragičnom događaju zatekla me je na putu u školu da preuzmem unučicu… Djeca su izlazila, bio ...

Способност поучавања је изванредно, јединствено знање. Означии га као уметност или занат представља ризик да пропустите оно што је у њему карактеристично. Настава има много сличности са уметношћу и занатима. Често се описује као таква да би се разликовала од онога што људи називају „егзактном науком“, што учење свакако није. Уметност и занат генерално захтева техничко знање, укључујући овладавање техникама и добро расуђивање. Неко ко је савладао медицинску уметност, на пример, мајстор је дијагнозе, лечења и превенције болести. Слично, неко ко је савладао поучавање савладао је технике испитивања, објашњавања, неговања вештина и тако даље. Зато је поштено назвати наставу техником. Настава: више од креативности Поред познавања техника, уметност и занат такође укључују знање када, где, како и зашто их треба користити. Ово свакако важи и за поучавање: техника која образује у једном контексту може збунити у другом. Превише информација овде је недовољно. Оно што је за једног превише провокати...