Педагошки Забавник

Колекција Службеног гласника „Азбучни ред“ у свакој од књига на разумљив, али различит начин негује љубав према ћирилици и њеним словима. Роман Јасминке Петровић „Онај догађај од А до Ш“ шести објављени наслов у тој едицији под словом Ђ, посвећен је знаковној азбуци. У тридесет поглавља, азбучним редом описано је пријатељство две девојчице. Бисера, глува од рођења, добила је име по чувеној Вермеровој слици и обожава китове. Вера чује, носи прабабино име и врабац јој је омиљено биће. Листу ствари које обе воле свакодневно допуњују, све до немилог догађаја у школи цртања који прекида њихово дружење. „Идеја ми је била у ствари да приближим тај свет тишине деци која иду у редовне школе и да им прикажем које су то и предности и мане. И кроз пријатељство две девојчице да покажем како долазе неспоразуми, неке нежељене ситуације и како се то разрешава“, каже ауторка књиге, Јасминка Петровић. Деца и наставници Основне школе за оштећене слухом - наглуве „Стефан Дечански“ помогли су јој да упозна...

Константно се повећава број ученика са сметњама у развоју који се по индивидуалном плану образују у редовним школама, успостављено је 13 ресурсних центара, ангажовано 335 саветника за подршку. Циљ је да свако дете развије своје потенцијале (Фото Уницеф) За деценију и по на путу инклузивног образовања, откако је инклузија уведена у наш систем до данас, Србија путује споро али стабилно, начинила је значајне помаке али су пред њом и бројни изазови ка циљу да свако дете оствари основно право на квалитетно инклузивно образовање, поука је с јучерашњег стручног скупа посвећеног инклузивном образовању који је одржан у Београду под називом „Заједно за свако дете”. – Ова конференција долази у тренутку када се навршава 15 година од започетих реформи којима смо унапредили праведност, доступност и квалитет образовања. Сам појам инклузивног образовања пре деценију и по нисмо најбоље разумели, али смо за ово време научили да је оно најправеднији образовни контекст у којем вртићи и школе прилагођавају...

  Скоро сваки дан специјализована штампа преноси вести о развоју вештачке интелигенције. На пример, недавна најава претраживача заснованог на вештачкој интелигенцији коју је предложила једна од компанија је ефекат најаве који не би требало да сакрије чињеницу да је овај развој био неумољив, с обзиром на грешке претраживача. Постају тешки за коришћење због својих алгоритама с једне стране и места које заузима оглашавање у резултатима с друге стране, али и због тешкоћа читања предложених резултата. Корисник није увек стручан и проницљив и можемо брзо одустати када се суочимо са одговорима који баш и не одговарају очекивањима. Долазак генеративне АИ у почетку је уздрмао кориснике који су се суочили са овим „скоро људским“ одговорима. Било је јасно да ово мора да се развија. Такође недавно,  они који су задужени за Википедију изјавили су  да морају да се суоче са умножавањем предлога садржаја предложених и написаних у облику вештачке интелигенције. Овај садржај је понекад пот...

Рањивост означава стање онога што је крхко, достижно, шта се лако може повредити или чак уништити. Карактеристично је за жива бића, а посебно за људе. „Дете се рађа недовршено, крхко, рањиво и смртно. Мораће да прихвати своју рањивост кроз недостатак, губитак, непотпуност, фрустрацију, несигурност и, опет, несигурност... Мораће да одрасте тако што ће постати свесно своје рањивости, да би је преузело кроз дело разочарања које му омогућава да побегне од свемоћи. Образовати, у овом смислу, значи омогућити некоме да прихвати себе као рањиво биће, и истовремено је у стању да узме у обзир рањивост других развијајући однос бриге. Разматрање људске рањивости обавезује свако људско биће на одговорност и за себе и за друге  . (Марпо: 2013) Колико год да је рањивост новорођенчета извор чуда, друштвени кодови нам говоре да бити рањив значи бити крхак, мали, којим доминирају старији . То  значи бити потенцијални губитник, препуштен на милост и немилост најјачих. Ова рањивост се онда ...

  Učenici iz Srbije postigli su rezultate ispod međunarodnog proseka iz računarske i informacione pismenosti i algoritamskog načina razmišljanja, pokazuju rezultati istraživanja ICILS 2023, koji su danas objavljeni. U međunarodnom ispitivanju učestvovalo je više od 130.000 učenika osmog razreda (ili ekvivalentnog razreda) i preko 60.000 nastavnika, 5.299 škola iz 35 obrazovnih sistema zemalja učesnica i jednog subnacionalnog obrazovnog sistema. U Srbiji, koja je prvi put učestvovala u ovom istraživanju, uzorak je činilo 3.125 učenika osmog razreda i 2.224 njihova nastavnika iz 154 škole. „Rezultati koje postižu učenici iz Srbije značajno su niži u obe oblasti procene u poređenju sa međunarodnim ICILS 2023 prosekom, što Srbiju pozicionira u grupu obrazovnih sistema sa slabijim rezultatima“, navodi se u nacionalnom izveštaju koji je objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Postignuće na skali računarske i informacione pismenosti iznosi 443 poena dok je prosek ...

  Данас се може с правом констатовати да је Сабина Николајевна Шпилрајн родоначелница дечје психологије, а не Ана Фројд или Мелани Клајн. Пише: Јово Цвјетковић Сабина Николајевна Шпилрајн је ван сваке сумње изузетна појава у историји психоанализе. Поред гласовитих женских фигура које су активно припадале фројдовском покрету у најширем смислу, истичу се имена попут Еме Екштајн, Хелен Дојч, Мари Бонапарт, Ане Фројд, Лу Андреас Саломе, Мелани Клајн, Рут Брунсвик итд. Ова знаменита руска Јеврејка се посебно издвајала својим аутентичним духом, емоционалном интуицијом, ретком интелигенцијом и стваралачком имагинацијом – узорном музичком културом и, напослетку, рањивом душом. После свих накнадних сазнања, оставила је неизбрисив траг у разумевању, тумачењу и клиничкој примени оног доктринарно највреднијег што га у целини баштини Фројдова психоанализа и Јунгова комплексна аналитичка психологија. Рођена је 7. новембра 1885. године у Ростову на Дону. Била је најстарија од петеро деце у породи...

  У контексту кризе и убрзања уништавања јавних школа, „Шта да радимо са радикалним критикама школа?" пита се Лоренс де Кок. У овом чланку историчарка педагогије  враћа  се  на критике, као и оптужбе, на рачун школе и педагошких утопија. Она подсећа „да је еманципаторски обим предлога могућ само под одређеним условима“, почевши од слободног приступа.   Редовно се објављују радови који реактивирају традицију радикалне критике школе. Ово је случај са најновијим делом Бертрана Огилвија под насловом  Некласификовано детињство , који је колико рефлексија о детињству, толико и о начину на који га школа искривљује и гаси, да би могла да доврши свој пројекат одржавања доминантног друштвеног поретка.   Ове критике са задовољством примају неки који ликују што имају нову жестину да нахране своје гађење према институцији са којом морају да измире неке рачуне. С друге стране, ни одбрана институције за коју знамо да је на умору није нужно релевантна; тако да сви про...