Педагошки Забавник

У Бaрaњскoj српскoj кући у Бeлoм Maнaстиру, a у oргaнизaциjи лoкaлнoг пoдoдбoрa СKД-a "Прoсвjeтa", прoфeсoрицa  Aнђeлкa Пaвић   oдржaлa je прeдaвaњe нa тeму "Буквaри Стeвe Чутурилa". Вeћ читaву дeцeниjу прoфeсoрицa Пaвић прoучaвa живoт и дjeлa тoгa писцa, пeдaгoгa и прoсвjeтитeљa рoдoм из Ликe, кojи je дуги живoтни виjeк пoсвeтиo oбрaзoвaњу млaдих нaрaштaja у тaдaшњoj Aустрo-Угaрскoj, Kњaжeвини Црнoj Гoри, Kрaљeвини Србиjи и Kрaљeвини СХС, кaсниje Kрaљeвини Jугoслaвиjи. Њeгoви "Буквaр" и "Првa читaнкa" били су звaнични уџбeници нa тим прoстoримa oд 1880. дo 1935. гoдинe. Из њих сe oписмeнилo прeкo 50 гeнeрaциja учeникa. Сaмo тaj пoдaтaк биo би дoвoљaн дa сe живoту и дjeлу тoг чoвjeкa пoсвeти зaслужeнa нaучнa и стручнa пaжњa, нe сaмo у шкoлским кругoвимa, нeгo и извaн њих. Ипaк, успркoс брojним сaзнaњимa o знaчajу њeгoвoг пeдaгoшкoг и aутoрскoг рaдa, из нeрaзумљивих рaзлoгa нeпрaвeднo je зaбoрaвљeн oд срeдинe 20. виjeкa. Teк у нoвиje вриjeмe o њeм...

                                                                      6.1.1932. - 9.1.2024. Васпитање и образовање су то једино онда, када својим деловањем успеју да деци и младима откривају увек оне нове, сложеније облике односа и живота, до чијег су разумевања та деца дорасла, при чему се и сваки успешан васпитач доживи зрелијим и богатијим новим познавањима и себе сама и других. Само ментално и морално недограђен васпитач остаје увек исти у односу са сваком новом генерацијом, тих увек другачијих млађих, која му се поверава на вођење, остављајући у њима отисак металне, хладне, затупљујуће истости. Основни принцип развоја чини дететова тежња да се својим осећањима бршљани уз оне одрасле који су поред њега. Родитељски пар чини носеће стубове тога процеса. Васпитачи, учитељи и наставници имају своје посебно место у ...

  6.1.1932. - 9.1.2024 . Uzdrman je smisao porodice i porodičnog života, te sve postepeno gubi svoj pravi lik. Problemi i takve prirode ne rešavaju se kolektivno i korporativno, oni su uvek duboko intimni i ljudski – prijateljski. Danas me posebno impresionira gospođa Dragana Vučković, bivša moja studentkinja, a sada direktor škole koju je reorganizovala u modernu instituciju sveobuhvatne pomoći deci sa smetnjama u razvoju Branko M. Žujović Portal Subotičke.rs objavio je nedavno  vest da je Osnovna i srednja škola “Žarko Zrenjanin” od ove školske godine ponela ime prof. dr Svetomira Bojanina , istaknutog dečjeg psihijatra i profesora Defektološkog fakulteta u Beogradu. BIOGRAFIJA PROF. DR SVETOMIRA BOJANINA DOSTUPNA JE NA SAJTU CENTRA ZA LOGOPEDIJU Bio je to povod za razgovor sa profesorom Bojaninom. ako ste primili vest da će jedna školska ustanova biti nazvana po Vama i šta Vam ovo nesvakidašnje priznanje znači? Bojanin:  Predlog moje bivše studentkinje Dragane Vučković...

За пет месеци Педагошки Забавник имао је преко 200 прилога и око 7000 јединствених посетилаца, највише из Србије, потом из Сједињених Америчких Држава, Ирске и Шведске, и у мањем броју из држава региона и држава широм света. Желимо свим читаоцима и сарадницима Срећну Нову 2024. годину! Бићемо на зимском распусту до 15. јануара 2024.

Фредерик-Мари Прот, предавач, и Aнри Луис Го, универзитетски професор на Универзитету Лорeне, заједно су написали књигу „Реконструкција школе, авантуре школског облика образовања“.  Прилика да доведу у питање мисију школе које су ставили у перспективу најновијим најавама током овог интервјуа.  „Уместо да најављујемо сујетне, реакционарне реформе и да наставимо да будемо сведоци потонућа овог изузетног друштвеног проналаска места за учење, и уместо да очајавамо због његовог организованог рушења, морамо да ангажујемо своју енергију да афирмишемо важност реконструкције школске форме и замислити њене конкретне ефекте”... Шта подразумевамо под академском формом? Када говоримо о школи уопште, мислимо на одређено место у коме  сви  млади уче истовремено, на дисциплинован начин, по програму прецизног библијског знања и у одређеном временском периоду.  Независно од породичног васпитања, млади се тако социјализују у савременим друштвима.  Овај  школски облик ...

  Kako je na oko 80 odsto od 1,6 milijardi đaka širom sveta uticalo zatvaranje škola zbog pandemije kovida između 2018. i 2022, što je bio najveći poremećaj obrazovanja od Drugog svetskog rata. Mučeći se da izvedu osnovne aritmetičke operacije ili da razumeju jednostavne tekstove ili osnovne naučne pojmove, petnaestogodišnjaci su 2022. pokazivali performanse na nivoima koji su 2018. bili tipični za godinu dana mlađe đake. Da su rezultati obrazovanja u zemljama OECD gori nego što se očekivalo, pokazalo se čak i u Finskoj, čije su škole više od dve decenije služile kao uzori za efikasno obrazovanje. Na to upozorava 5. decembra objavljen izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o testovima koje je krajem 2022. polagalo oko 690.000 đaka iz 81 zemlje u okviru Programa za međunarodno ocenjivanje učenika, poznatijeg po skraćenici PISA (Programme for International Student Assessment). I pre pandemije, PISA testovi su pokazivali da su rezultati u matematici u bogatom sv...