Biological psychiatry journal: У каквој су вези поремећај пажње код деце и дојење
„Један од најутицајнијих фактора ризика за добијање овог поремећаја је наследност, али, пошто на ADHD, као и на друге неуролошке развојне факторе утичу и други фактори, наше истраживање сугерише да на пример дојење може да помогне у превенцији развоја симптома ADHD-а код мале деце", изјавила је психијатар и истраживач Берит Скретинг Солберг.
Солберговаје додала даје откривено да „што је дете дуже дојено, то је нижи ниво симптома ADHD-а у узрасту од три, пет и осам година".
Поремећај хиперактивности с дефицитом пажње карактеришу константни обрасци непажње, хиперактивности и импулсивног понашања који код деце могу ометати развој и напредовање током образовања, правити препреке у односу са другим људима и утицати заправо на свакодневни живот.
Kод деце се може манифестовати и кроз, на пример, губљење или заборављање предмета, грешке због непажње, импулсивне одлуке, нестрпљивост, претерано причање, проблеме с праћењем упутстава и изазове у слагању с другим људима.
Више повезаних фактора ризика
Истраживачи наводе да су утврдили повезаност између праксе дужег дојења и мањих симптома ADHD-а.
Иначе, сматра се да настанак овог поремећаја није условљен само једним извором, него да улогу имају и генетика, развој мозга и фактор околине.
Ранија истраживања су показала да мајке које су имале или имају поремећај хиперактивности и непажње, такође имају тенденцију да краће доје своју децу, и већу вероватноћу да се ADHD чешће развије код њихових наследника.
Коментари
Постави коментар