Школа, између неједнакости и дискриминације

 

У својој најновијој књизи, Фабрис Дум-Сонзоњи, социолог образовања, настоји да стави у перспективу актуелна знања из хуманистичких и друштвених наука о образовној дискриминацији. Зашто је овом питању требало толико дуго да се успостави у политичким, академским и научним областима? Које су локације и облици школске дискриминације? На којој логици се то заснива? Који су ефекти? ... Све су то питања на која књига одговора.

Неједнак систем…

Налаз је сада јасан, све бројке то показују, па чак и политичари то признају: Школа репродукује друштвене неједнакости које не успева да реши – али да ли то заиста и покушава? Међутим, ова свест најчешће изгледа да се зауставља пред вратима институције, која ове неједнакости сматра спољашњим у односу на себе и не сматра себе одговорном за оно што се дешава ван њених зидова.

Међутим, сматрати да друштвене неједнакости имају своје порекло само у породичном контексту и недостатку познавања школских стандарда одређених група, значи заборавити, објашњава Фабрис Дум-Сонзоњи, да су управо ОВИ стандарди, та „школска очекивања и прописи“, извори неједнакости и да их школа присваја. Ако желимо да се крећемо ка егалитарнијој школи, овај „институционални етноцентризам“ мора бити доведен у питање.

...и дискриминаторно

Али, наставља социолог, морамо ићи даље и испитати то из „шире перспективе“, такође доводећи у питање начин на који сам школски систем производи „односе доминације“, „  хијерархије и сегрегације“, другим речима не само неједнакост, већ и расну, социјалну и сексуалну дискриминацију.

Управо ће та системска одговорност образовне институције у неједнаком третману њене публике бити оно што ће рад изнети на видело, позивајући на „коначно антидискриминаторну јавну политику“, то јест политику која се не задовољава „поучавањем ученика великим принципима грађанског васпитања“. Борба против дискриминације не може се обавити без „радикалне промене норми“, без „трансформативне логике школског система“ . Али, закључује аутор, „зар ово није прелепа мобилишућа утопија?“

Клер Берест

Извор: https://cafepedagogique.net/2025/05/27/lecole-entre-inegalites-et-discriminations/

 

Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Кина унапређује парадигму образовања за нову еру: Ученици сада уче оно што их занима

Слика
Теме пријемног испита биле су пажљиво осмишљене, тако да од ученика траже аутентичан израз, оригиналну мисао и дубоко промишљање, а не само понављање наученог Док се свет бави нападом Израела на Иран (и иранским одговором), сукобом у Украјини, питањима вештачке интелигенције или климатским променама, у Кини се, премда ова земља трпи велике политичке, економске и војне притиске, дискретно спроводи читава образовна револуција која и те како заслужује пажњу. На овогодишњи национални пријемни испит за факултете, познат под називом  "гаокао", изашло је 13,35 милиона ученика . О гаокау говоримо као темељу  кинеске меритократије , а овогодишњи је, готово у целости, спроведен према унапређеном систему који не само да мења начин испитивања, већ суштински унапређује кинеску парадигму образовања ка новој ери. Реформисани гаокао Више од 98 одсто од овогодишњих кандидата учествовало је у реформисаном гаокау, у потпуности усклађеном с новим наставним стандардима. Овај податак довољно говор...
Прикажи све

Newsweek: Генерација Алфа ствара проблеме наставницима

Слика
Кратак распон пажње, прекомерна зависност од технологије и недостатак интересовања за учење  ствари су за које је Генерација Алфа оптужена. Демографска група, рођена између 2010-их и средине 2020-их, улази у свет образовања који је радикално другачији од њихових претходника Генерације Зет. Погођена утицајем пандемије COVID-19 као мала деца, Генерација Алфа пролази кроз школу у време када је технологија присутнија у образовању него икада раније. И ако је веровати дискурсу о друштвеним мрежама, њихов пут у образовање био је све само не беспрекоран, а наставници и креатори друштвених мрежа подижу узбуну због Генерације Алфа и њиховог односа са учењем и технологијом. Забринутост се протеже далеко и ван друштвених мрежа – извештај објављен у јануару 2025. године од стране Националне агенције за образовно постигнуће (NAEP) открио је да су вештине читања и математике ученика четвртог и осмог разреда опали у више држава испод националног просека. Пеги Кар, комесарка Националног центра за с...
Прикажи све