Школа, између неједнакости и дискриминације

 

У својој најновијој књизи, Фабрис Дум-Сонзоњи, социолог образовања, настоји да стави у перспективу актуелна знања из хуманистичких и друштвених наука о образовној дискриминацији. Зашто је овом питању требало толико дуго да се успостави у политичким, академским и научним областима? Које су локације и облици школске дискриминације? На којој логици се то заснива? Који су ефекти? ... Све су то питања на која књига одговора.

Неједнак систем…

Налаз је сада јасан, све бројке то показују, па чак и политичари то признају: Школа репродукује друштвене неједнакости које не успева да реши – али да ли то заиста и покушава? Међутим, ова свест најчешће изгледа да се зауставља пред вратима институције, која ове неједнакости сматра спољашњим у односу на себе и не сматра себе одговорном за оно што се дешава ван њених зидова.

Међутим, сматрати да друштвене неједнакости имају своје порекло само у породичном контексту и недостатку познавања школских стандарда одређених група, значи заборавити, објашњава Фабрис Дум-Сонзоњи, да су управо ОВИ стандарди, та „школска очекивања и прописи“, извори неједнакости и да их школа присваја. Ако желимо да се крећемо ка егалитарнијој школи, овај „институционални етноцентризам“ мора бити доведен у питање.

...и дискриминаторно

Али, наставља социолог, морамо ићи даље и испитати то из „шире перспективе“, такође доводећи у питање начин на који сам школски систем производи „односе доминације“, „  хијерархије и сегрегације“, другим речима не само неједнакост, већ и расну, социјалну и сексуалну дискриминацију.

Управо ће та системска одговорност образовне институције у неједнаком третману њене публике бити оно што ће рад изнети на видело, позивајући на „коначно антидискриминаторну јавну политику“, то јест политику која се не задовољава „поучавањем ученика великим принципима грађанског васпитања“. Борба против дискриминације не може се обавити без „радикалне промене норми“, без „трансформативне логике школског система“ . Али, закључује аутор, „зар ово није прелепа мобилишућа утопија?“

Клер Берест

Извор: https://cafepedagogique.net/2025/05/27/lecole-entre-inegalites-et-discriminations/

 

Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Miša Lukić: Svako dete zaslužuje svog Aristotela - kako veštačka inteligencija menja obrazovanje iz temelja

Слика
  Kada smo mi išli u školu, a i generacije pre nas, učilo se po istom obrascu. Iste učionice, isti raspored, iste knjige, isti nastavnik pred tridesetoro dece. Tempo je bio jedan za sve, bez obzira na to koliko ko brzo razume. Danas, uz pomoć veštačke inteligencije, stvari počinju da se menjaju. Zamislite da svako dete uči kao što je nekada Aleksandar Veliki učio od Aristotela. Jedan na jedan, u sopstvenom ritmu, po programu koji je skrojen baš za njega. To više nije zamišljena budućnost. To je nešto što danas već postoji i koristi se, na primer, u Kini, gde više od 24 miliona učenika uči uz pomoć platforme Squirrel Ai Learning. Squirrel Ai je kineska obrazovna platforma koja koristi  veštačku inteligenciju  da svakom detetu omogući da uči onako kako mu najviše odgovara. Umesto da svi rade isto, sistem prepoznaje šta dete već zna, šta mu nedostaje i kako najlakše uči. Lekcije se prilagođavaju u hodu, ne po rasporedu. Ukratko, ponaša se kao lični tutor koji razume dete bol...
Прикажи све

Škola i stres: Srednjoškolci traže manje usmenog propitivanja

Слика
  Tri puta veći broj srednjoškolca javio se Centru za dečiju psihologiju zbog anksioznosti zbog teškoća organizacije u učenju. Preko 70 odsto učenika tvrdi da nastavnici ne poštuju ograničenje broja kontrolnih i pismenih zadataka „Sećam se devojčice koja je ovde bila vukovac i preselila se u Beč sa porodicom od šestog razreda osnovne škole i na pitanje: ‘Koja je razlika u školi?’, odgovorila je da tamo ide napolje. To nešto govori, jer ona nije jedina“, kaže za „Vreme“ osnivačica Centra za dečiju psihologiju Mirjana Marković. Četvoro srednjoškolaca iz Čačka, Kraljeva i Beograda osnovalo je neformalno udruženje „Korak dalje“. Oni su primetili da, uprkos redovnom učenju, ne mogu da postignu sve što se od njih traži i odlučili su da potraže rešenje, navodi se u objavi Centra za dečiju psihologiju na Instagramu. U objavi se navodi i podatak da se na kraju prvog polugodišta tri puta veći broj srednjoškolca javio Centru zbog anksioznosti povodom teškoća organizacije u učenju. „Od 2019. s...
Прикажи све

Laička škola. Pro & contra.

Слика
https://www.bibliotekaxxvek.com/125-kodelja-zdenko-laika-kola-2002/   Kodelja, Zdenko: Laička škola. 2002. (1) Mr Nataša Vujisić-Živković: „Laička škola. Pro et contra”,  Pedagogija , br. 2, 2004.   Tek petnaestak godina posle ovog prikaza imala sam čast da upoznam dr Kodelju. Živo se i veselo sećao mog prikaza,  I mene veseli da čuvena Biblioteka XX vek čuva uspomenu na taj prikaz, A, knjiga dr Kodelje je sada možda i aktuelnija.
Прикажи све