Педагошки Забавник

  Studenti i profesori skoro svih državnih fakulteta u Srbiji su u blokadi zbog korupcije i neodgovornosti vlasti u vezi sa padom nadstrešnice u Novom Sadu 1.11.2024. godine. Svakodnevno desetine srednjih i visokih škola proglašavaju blokade jer podržavaju studentske zahteve. Prosvetni radnici u čitavoj zemlji štrajkuju već više meseci, tražeći od države da im ukaže minimum poštovanja ispunjavanjem zahteva o plati i administraciji. Iako prosveta gori, Ministarstvo prosvete se do sada pravilo kao da se ništa ne dešava i „samo je radilo svoj posao“: u toku je javna rasprava o novom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) i o skupu zakona koji iz njega proističu. A onda je 19. decembra Vlada, shvatajući da gubi tlo pod nogama, odlučila da škole, jednostavno, ukine na neko vreme. Strategija je da se sklone đaci i nastavnici na mesec dana, dok se pokuša gušenje studentske pobune, da 20. januara, kad se vrate sa raspusta, ne bi imali više koga da podržavaju. Međutim, d...

  Ej, evo nama škole iz sna. Nismo joj se nadali, a dobili smo je. Iako je vlada raspisala raspust od danas, deca i nastavnici su rekli – ipak ćemo u školu. A kakva će to samo škola biti. Učenici i nastavnici dogovoriće se šta će da rade do kraja ove nedelje, kada je polugodište u stvari trebalo da se završi. Umesto 45 minuta, časovi će trajati koliko to bude potrebno i koliko bude zanimljivo. I još, neće predavati samo nastavnici, nego će đaci u dogovoru s nastavnicima pozivati i goste. A goste predavače biraće u vezi s dogovorenim temama. Konačno, neće biti ocena. Ima još – zajedno će gledati filmove, slušati muziku, praviti šta pomisle da bi trebalo napraviti… Na pamet mi ne pada da kvarim ovu prosvetnu idilu, ali ako poneki nastavnik ugrabi vremena, neka zabeleži šta je radio zajedno s učenicima u ovih nekoliko dana obrazovne slobode. I ako se seti, jednog dana, neka proveri sa svojim đacima, tada već starijim ljudima, šta su od svega toga zapamtili i iz toga naučili. I onda ne...

Da se filozofska djela, iako ne mnogo, prevode u svijetu, poznato je. Posebno je pitanje, što u filozofiji može da znaci »filozofski prevo­diti«, tojest što znači dobro a što loše filozofski prevoditi.  Naposljetku, sasma je posebno pitanje:  što   li   znači   u   n a s   dobro   filo zofski   prevoditi.   Prijevodi  G.   Ševića,   u   nas   amo   na   zapadno-jugoslo venskoj   strani   gotovo   i   nezamječeni,   pokazuju   dosta   jasno,   kako   se  i   u   nas   može   d o b r o    filozofski   prevoditi.   I   to   dobro   prije   svega   u  izboru,   a   onda   i   po   načinu.   Ne   bez neke   sentimentalnosti   spominjem,  kako ...