Постови

Zdenka Pantić: Kako osnažiti školu nakon tragedije u OŠ Prečko

Слика
Čudan mi je bio protekli prosinac. Nedavno sam s kolegom držala seminar o psihotraumi, pri čemu je, između ostaloga, važno govoriti o mentalnom zdravlju pomagača (tu podrazumijevam i aktiviste za ljudska prava koji su izloženi različitim rizicima – uz neposredni rad s ljudima izvrgnuti su ometanjima, netrpeljivosti, prijetnjama o čemu bi se dalo puno pisati). I upravo dok teku tradicionalne pripreme za nastupajuće praznike, diže se hajka protiv mladih aktivista za ljudska prava zbog poruka/političke akcije na novogodišnjoj jelki na Trgu bana Jelačića – želje za poticanjem dijaloga u društvu. Veseleći se blagdanima i pripremajući jednu važnu obiteljsku obljetnicu, s nevjericom primam poruku o tragediji u osnovnoj školi. Nakon masakra kojeg je u mahnitom pohodu u petak 20. prosinca 2024. godine, počinio mladi duševno bolestan čovjek u OŠ Prečko u Zagrebu, ništa više neće biti isto. Informacija o tragičnom događaju zatekla me je na putu u školu da preuzmem unučicu… Djeca su izlazila, bio ...
Постави коментар
Прикажи све

Бернард Ендрејвс: Да ли је поучавање уметност?

Слика
Способност поучавања је изванредно, јединствено знање. Означии га као уметност или занат представља ризик да пропустите оно што је у њему карактеристично. Настава има много сличности са уметношћу и занатима. Често се описује као таква да би се разликовала од онога што људи називају „егзактном науком“, што учење свакако није. Уметност и занат генерално захтева техничко знање, укључујући овладавање техникама и добро расуђивање. Неко ко је савладао медицинску уметност, на пример, мајстор је дијагнозе, лечења и превенције болести. Слично, неко ко је савладао поучавање савладао је технике испитивања, објашњавања, неговања вештина и тако даље. Зато је поштено назвати наставу техником. Настава: више од креативности Поред познавања техника, уметност и занат такође укључују знање када, где, како и зашто их треба користити. Ово свакако важи и за поучавање: техника која образује у једном контексту може збунити у другом. Превише информација овде је недовољно. Оно што је за једног превише провокати...
Постави коментар
Прикажи све

Jelena Teodorović: Ministarstvo izbacuje pedagogiju i psihologiju iz obrazovanja nastavnika

Слика
  Studenti i profesori skoro svih državnih fakulteta u Srbiji su u blokadi zbog korupcije i neodgovornosti vlasti u vezi sa padom nadstrešnice u Novom Sadu 1.11.2024. godine. Svakodnevno desetine srednjih i visokih škola proglašavaju blokade jer podržavaju studentske zahteve. Prosvetni radnici u čitavoj zemlji štrajkuju već više meseci, tražeći od države da im ukaže minimum poštovanja ispunjavanjem zahteva o plati i administraciji. Iako prosveta gori, Ministarstvo prosvete se do sada pravilo kao da se ništa ne dešava i „samo je radilo svoj posao“: u toku je javna rasprava o novom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) i o skupu zakona koji iz njega proističu. A onda je 19. decembra Vlada, shvatajući da gubi tlo pod nogama, odlučila da škole, jednostavno, ukine na neko vreme. Strategija je da se sklone đaci i nastavnici na mesec dana, dok se pokuša gušenje studentske pobune, da 20. januara, kad se vrate sa raspusta, ne bi imali više koga da podržavaju. Međutim, d...
Постави коментар
Прикажи све

Dejan llić: Istorijski trenutak

Слика
  Ej, evo nama škole iz sna. Nismo joj se nadali, a dobili smo je. Iako je vlada raspisala raspust od danas, deca i nastavnici su rekli – ipak ćemo u školu. A kakva će to samo škola biti. Učenici i nastavnici dogovoriće se šta će da rade do kraja ove nedelje, kada je polugodište u stvari trebalo da se završi. Umesto 45 minuta, časovi će trajati koliko to bude potrebno i koliko bude zanimljivo. I još, neće predavati samo nastavnici, nego će đaci u dogovoru s nastavnicima pozivati i goste. A goste predavače biraće u vezi s dogovorenim temama. Konačno, neće biti ocena. Ima još – zajedno će gledati filmove, slušati muziku, praviti šta pomisle da bi trebalo napraviti… Na pamet mi ne pada da kvarim ovu prosvetnu idilu, ali ako poneki nastavnik ugrabi vremena, neka zabeleži šta je radio zajedno s učenicima u ovih nekoliko dana obrazovne slobode. I ako se seti, jednog dana, neka proveri sa svojim đacima, tada već starijim ljudima, šta su od svega toga zapamtili i iz toga naučili. I onda ne...
Постави коментар
Прикажи све

Vladimir Dvorniković: Filozofski i pedagoški prijevodi G. Milana Ševića

Слика
Da se filozofska djela, iako ne mnogo, prevode u svijetu, poznato je. Posebno je pitanje, što u filozofiji može da znaci »filozofski prevo­diti«, tojest što znači dobro a što loše filozofski prevoditi.  Naposljetku, sasma je posebno pitanje:  što   li   znači   u   n a s   dobro   filo zofski   prevoditi.   Prijevodi  G.   Ševića,   u   nas   amo   na   zapadno-jugoslo venskoj   strani   gotovo   i   nezamječeni,   pokazuju   dosta   jasno,   kako   se  i   u   nas   može   d o b r o    filozofski   prevoditi.   I   to   dobro   prije   svega   u  izboru,   a   onda   i   po   načinu.   Ne   bez neke   sentimentalnosti   spominjem,  kako ...
Постави коментар
Прикажи све