Постови

Пета београдска гимназија 1905-2025.

Слика
Изглед зграде пре Другог светског рата Оснивање Прве женске гимназије 1905. године, претече данашње Пете београдске, представљало је у ондашњем дубоко патријархалном и традиционалном друштву толико велики искорак, да бисмо могли да га назовемо револуционарним. Поклапало се са модернизацијом српске државе, а исте године основан је и Београдски Универзитет. Каква коинциденција, да две круцијалне институције у нашем друштву ове године обележавају велики јубилеј – сто двадесет година свога постојања и рада! Девојчице у Србији званично су почеле да се школују средином 19. века, а прва средња школа била је основана 1863. године – Виша женска школа у Београду. Међутим, наставнице ове школе водиле су борбу да се женској деци омогући посебан тип школе – гимназија, у којој би се припремале за универзитетско образовање. Неколико деценија касније, на прелазу из 19. у 20. век, из Више женске школе издвојила се Женска учитељска школа (1900), а потом и Женска гимназија. Женска гимназија је установљен...
Постави коментар
Прикажи све

Ko je bio Rudolf Štajner i Valdorfske škole i antropozofija danas

Слика
Valdorfske škole mogu se naći širom sveta, njegova prirodna kozmetika je takođe svetski brend. Ali Rudolf Štajner i njegove protivrečnosti, ostaju relativno malo poznati. Ko je bio ovaj čovek?   Upitate li nekoga sa  nemačkog   govornog područja šta povezuje s imenom Rudolf Štajner, možda će navesti brend potpuno prirodne kozmetike Veleda (Švajcarska), strogo organske prehrambene proizvode Demeter (Nemačka), ili alternativne Valdorf škole u svom gradu. Ali, to svakako nije tako širom sveta... Iako sam Štajner možda nije dobro poznat, njegove ideje svakako su imale globalni uticaj, posebno u oblasti obrazovanja. Štajner je 1919. otvorio prvu valdorfsku školu, a danas, sto godina nakon njegove smrti, postoji oko 3.205 valdorfskih vrtića i škola u 75 zemalja širom sveta, od Meksika, preko Tanzanije i Kine - i naravno u Hrvatskoj u kojoj je rođen. U č emu je posebnost Valdorf škola? Valdorf škole žele da „vaspitavaju decu za slobodu". Učitelji i vaspitači su, kako je na...
Постави коментар
Прикажи све

Жан-Пјер Веран: „Пракса школских медија уједињује“

Слика
„Било да сте у школи, основној школи или средњој школи, коришћење школских медија [...] уједињује људе и омогућава колективно доношење одлука, у односу који више није вертикалан са наставницима“, каже Жан-Пјер Веран.   Поводом Недеље штампе и медија у школама, Кафе педагогик му поставља неколико питања.   Говорите о школској медијској пракси, а не о ЕМИ (медијској и информационој писмености), зашто? То није питање речи, већ питање приступа. Упркос незаменљивој посвећености, медијска и информатичка писменост може имати широк спектар облика, од нулте примене до дубинских курсева обуке, укључујући једну радну сесију током Недеље штампе и медија у школи. Коришћење школских медија захтева дуготрајну активност и укључивање ученика у кооперативни оквир, уз различиту оцену оствареног рада. Ако је пре десет година мобилизација Школе за републичке вредности навела министарство да позове да се у свакој образовној установи направи медиј, данас смо далеко од тога. Али занимљиво је пос...
Постави коментар
Прикажи све

Lidija Glišić: Obrazovanje – od Bildunga do Bolonje

Слика
Ne vjerujem da je Jan Amos Komenski, sanjareći o pansofiji kao ideji sveopšteg univerzalnog znanja dostupnog svima, mogao naslutiti da ćemo danas živjeti njegov san.   U Evropi sedamnaestog vijeka, u kome je živio otac moderne pedagogije, bjesni tridesetogo dišnji rat okončan Vestfalskim mirom, čovjek je prvi put ugledao obale Novog Zelanda,  Novi Amsterdam postaje ono što je danas – Njujork, dok Velaskez slika svoje najintrigantnije  djelo „Mlade plemkinje“. Da li bi čovjek toga vremena mogao da zamisli naš vijek  u kome roboti zamjenjuju ljude, vještačka inteligencija humanu, a naseobine u svemiru  izgledaju kao realan komšiluk? Da li bi Komenski u internetu vidio ostvarenje svog sna da  svako može pristupiti znanju, u realnom vremenu, sa svake tačke zemljine kugle,  i time postati mudriji i svjesniji dešavanja oko sebe i u sebi? Internet jeste promijenio naš odnos prema znanju, ali nas je preplavio i talasima nepotrebnih  činjenica, često stvar...
Постави коментар
Прикажи све

Dejan Ilić: Svi/sve za nastavnike

Слика
  Neka mi ne zameri čitalac što širim fokus. Silno je važan 15. mart. Tog dana bi Srbija zaista mogla da postane druga zemlja. I da odmah otklonimo svaki nesporazum: druga zemlja u smislu jake nade da bi mogla postati pristojna politička zajednica. To ne znači da će se nešto konkretno krupno dogoditi ili promeniti baš na taj dan. To znači da bismo u subotu mogli dobiti konačnu potvrdu da u Srbiji postoji potencijal za promene nabolje i kolektivna snaga u stanju da izađe na kraj s tekućim režimom. To nema veze s nasiljem, ali svakako jeste pokazivanje političkih mišića. Ali ima nešto podjednako važno što bi se moglo uraditi i pre subote. I ako to uradimo, biće to takođe pobeda velika kao što će biti velike kolone od stotina hiljada ljudi na ulicama Beograda. Tako velika da bi sam 15. mart mogao postati barem malo manje bitan. Što ne bi bilo loše – da se smanji pritisak nad žiteljima Srbije u vezi s tim danom. Mislim, naravno, da se uradi nešto za nastavnike. Konkretno: da se sakupi ...
Постави коментар
Прикажи све

Растко Јевтовић: Одбрана Пете

Слика
  У својој стодвадесетогодишњој историји Пета београдска гимназија, наследница Прве женске реалне гимназије никад није била суочена са оваквом кризом егзистенције као у нашим данима. Наиме, неко много циничан и злонамеран је искористио општу кризу српске просвете и чињеницу да је колектив Пете у табору оних наставника, који су у тоталној обустави наставе од 20.јануара 2025., ради потпуног блокирања  њеног  функционисања. Но, кренимо редом. 16.децембра 2024. матуранти Пете су, угледајући се на студенте и матуранте других гимназија у Србији, прогласили своју блокаду, што је значило одбијање да се иде на наставу, али су остала редовна окупљања у просторијама школе. Да би се то сасекло, Министарство просвете је прогласило 23.12.2024. превремени крај првог полугодишта, што су пленуми ученика у блокади широм земље одбацили, тако су и ученици Пете у блокади одлучили да долазе у своју школу до петка 27.12. 2024. када је био првобитно планиран крај првог полугодишта за школе у цел...
Постави коментар
Прикажи све