Педагошки Забавник

Теме пријемног испита биле су пажљиво осмишљене, тако да од ученика траже аутентичан израз, оригиналну мисао и дубоко промишљање, а не само понављање наученог Док се свет бави нападом Израела на Иран (и иранским одговором), сукобом у Украјини, питањима вештачке интелигенције или климатским променама, у Кини се, премда ова земља трпи велике политичке, економске и војне притиске, дискретно спроводи читава образовна револуција која и те како заслужује пажњу. На овогодишњи национални пријемни испит за факултете, познат под називом  "гаокао", изашло је 13,35 милиона ученика . О гаокау говоримо као темељу  кинеске меритократије , а овогодишњи је, готово у целости, спроведен према унапређеном систему који не само да мења начин испитивања, већ суштински унапређује кинеску парадигму образовања ка новој ери. Реформисани гаокао Више од 98 одсто од овогодишњих кандидата учествовало је у реформисаном гаокау, у потпуности усклађеном с новим наставним стандардима. Овај податак довољно говор...

Кратак распон пажње, прекомерна зависност од технологије и недостатак интересовања за учење  ствари су за које је Генерација Алфа оптужена. Демографска група, рођена између 2010-их и средине 2020-их, улази у свет образовања који је радикално другачији од њихових претходника Генерације Зет. Погођена утицајем пандемије COVID-19 као мала деца, Генерација Алфа пролази кроз школу у време када је технологија присутнија у образовању него икада раније. И ако је веровати дискурсу о друштвеним мрежама, њихов пут у образовање био је све само не беспрекоран, а наставници и креатори друштвених мрежа подижу узбуну због Генерације Алфа и њиховог односа са учењем и технологијом. Забринутост се протеже далеко и ван друштвених мрежа – извештај објављен у јануару 2025. године од стране Националне агенције за образовно постигнуће (NAEP) открио је да су вештине читања и математике ученика четвртог и осмог разреда опали у више држава испод националног просека. Пеги Кар, комесарка Националног центра за с...

  Ово ће нам помоћи да разумемо да ли се лутки може дозволити да пређе на следећу фазу тестирања. МОСКВА, 1. јун. /ТАСС/. Руска академија образовања планира да спроведе испитивање популарне играчке Лабубу. Ово је агенцији ТАСС саопштио председник научног стручног савета за игре, играчке и наставна средства за игре Руске академије образовања, академик Руске академије образовања Александар Савенков. Прочитајте такође Лабубуови зубати вилењаци: Мистериозна створења у свету играчака Он је прецизирао да ће прво стручњаци пажљиво проучити лутку и проценити је према низу психолошких и педагошких критеријума. Ово ће нам помоћи да схватимо да ли се овој играчки може дозволити да прође у следећу фазу тестирања - на „полигону за дечије играчке“. „Спровешћемо испитивање ове лутке, већ смо се договорили на академији, даћемо наш закључак. Прво што стручњак ради јесте да детаљно опише предмет играчке. Процењује њену социјалну, психолошку и физичку безбедност. Ако се играчка препозна као опасна, т...

  У својој најновијој књизи, Фабрис Дум-Сонзоњи, социолог образовања, настоји да стави у перспективу актуелна знања из хуманистичких и друштвених наука о  образовној дискриминацији . Зашто је овом питању требало толико дуго да се успостави у политичким, академским и научним областима? Које су локације и облици школске дискриминације? На којој логици се то заснива? Који су ефекти? ... Све су то питања на која књига одговора. Неједнак систем… Налаз је сада јасан, све бројке то показују, па чак и политичари то признају: Школа репродукује друштвене неједнакости које не успева да реши – али да ли то заиста и покушава? Међутим, ова свест најчешће изгледа да се зауставља пред вратима институције, која ове неједнакости сматра спољашњим у односу на себе и не сматра себе одговорном за оно што се дешава ван њених зидова. Међутим, сматрати да друштвене неједнакости имају своје порекло само у породичном контексту и недостатку познавања школских стандарда одређених група, значи заборавити, ...

Без обзира на то који језик говорите, музика вас наводи да устанете и покренете се. Или се бар тако мислило до сада. Неке културе можда немају потребу за песмом и плесом, а како се чини на основу нових истраживања, неке су на ивици да изгубе „свој ритам“ јер њихов традиционални музички идентитет пада у заборав толико да су угрожене чак и успаванке за децу. Главни закључак новог истраживања које су спровели антрополози Манвир Синг, са Универзитета Калифорније у америчком граду Дејвису, и Ким Хил, са Државног универзитета у Аризони, је да музика и плес можда нису присутни код свих култура. Истраживање је засновано на десетогодишњем праћењу понашања припадника северног племена Ачеј, из Парагваја. Током читавог периода истраживачи нису уочили да ико пева бебама, нити да плеше. Очигледно је да то није нешто што у племену знају да раде, што доводи у питање већину претходних истраживања на ту тему. „Плес и успаванке и друге песме намењене деци сматрају се универзалним, што је гледиште подржан...

У својој колумни, историчарка педагогије Лоренс Де Кок истражује школску културу и њен модел успеха, који се заснива на академској и друштвеној хијерархији. Подсећа на централно питање, питање једнакости, али и на значење школе: учење, да, али да би се размишљало. Она пише: „Није ствар у одбацивању традиционалних „основа“, већ у додавању глагола њима који би променио целу њихову филозофију: читај, пиши, броји... РАЗМИШЉАЈ.“   Модел „академског успеха“ се данас заснива – и то већ веома дуго – на дугом, тешком учењу и на доминацији „племенитих“ дисциплина које формирају легитимну културу према изразу Пјера Бурдјеа, једног од првих који је показао да је целокупна школска култура структурирана овим дисциплинарним хијерархијама. Ово има ефекат тренутног деградирања не само кратких курсева, већ пре свега обуке повезане са више мануелним, практичним или чак популарним знањима и вештинама. Школа свих знања била би школа у којој би се сваком знању дало једнако достојанство. То је услов за и...