Педагошки Забавник

Dok se gradovi planiraju kroz saobraćaj, kvadrate i investicije, jedno ključno pitanje ostaje po strani: kakve uslove za odrastanje zapravo stvaramo. Jer grad ne utiče samo na kvalitet života – on aktivno „vaspitava“ generacije koje u njemu odrastaju.   ada pričamo o gradovima, najčešće svako govori iz svog ugla. Urbanisti govore o planovima, saobraćajci o protocima, investitori o kvadratima, ekolozi o zelenilu, roditelji o svakodnevnom snalaženju, a pedagozi najčešće ostaju „u svojoj zoni“, kao da je njihovo mesto rezervisano samo za vrtić i školu. Upravo tu je problem, jer je pitanje uređivanja grada i te kako i pedagoško pitanje. To ne znači da pedagogija treba da kolonizuje „tuđe“ teme. Znači nešto drugo: da bez pedagoške perspektive ne možemo razumeti kakve uslove za odrastanje, kao društvo, stvaramo. A ako ne razumemo kakve uslove za odrastanje stvaramo, onda ne razumemo ni kakvo društvo gradimo. Otuda i potreba za širim pomakom paradigme, koji savremeni naučni i stručni uvid...

Циљ побољшање менталног здравља ђака Кинеско Министарство образовања објавило је оквир мера за унапређење физичког и менталног здравља ученика, који предвиђа ограничавање домаћих задатака и смањење академског оптерећења у школама. У саопштењу објављеном на званичном ВиЧет налогу ресорног министарства наведено је да школама неће бити дозвољено да често организују испите нити да повећавају академски притисак на ученике, пренео је Ројтерс.  Такође им је забрањено да задиру у време одмора ученика или да им бране да напусте учионицу током пауза. Власти настоје да смање академски притисак и побољшају ментално здравље ученика, одмичући се од традиционалног става који наглашава интензивно учење и високе оцене. Велики обим домаћих задатака у кинеским школама често доводи до недостатка сна и повећане анксиозности и депресије код ученика, истичу стручњаци.  Кина је већ у новембру прошле године саопштила да школе морају строго да контролишу количину домаћих задатака и да обезбеде нај...

Talijanski humanitarac počeo je kao volonter u Indiji, koji je pre osam godina pokrenuo organizaciju za obrazovanje dece iz najsiromašnijih zemalja sveta, smatra da je obrazovanje najmoćnije oružje protiv nejednakosti. Model počiva na četiri stuba: škola kao dom, učenik u centru, nastavnik kao mentor i globalna perspektiva. Nicolò Govoni   talijanski je pisac i humanitarac. U svojim ranim tridesetim godinama (rođen je 1993.) vodi organizaciju Still I Rise čiji je osnivač, a koja vodi besplatne škole za decu koja nemaju pristup obrazovanju u zemljama pogođenim ratovima, humanitarnim krizama i izbegličkim centrima.  U 20. godini otišao je volontirati u sirotište u indijskoj saveznoj državi Tamil Nadu. Nakon četiri godine iz Indije je otišao u Palestinu, a ubrzo potom na grčki otok Samos gdje je veliki izbeglički centar. Iste godine objavljuje e-knjigu “Bianco come Dio” (“Beo poput Boga”) koja je prodana u deset hiljada primeraka. Od prihoda je Govoni uredio biblioteku u sirotišt...

Успут, постоји огроман број приватних школа у Енглеској. Другоразредне, трећеразредне, четврторазредне (Ringvud haus је била представник четврторазредне школе), постоји их десетак и двадесетак у сваком лондонском предграђу и сваком провинцијском градићу. У сваком датом тренутку има их негде око десет хиљада, од којих је тек мање од хиљаду подложно државној инспекцији. И мада су неке од њих боље од неких других, а одређени број вероватно бољи и од општинских школа с којима се такмиче, у свима њима влада исто темељно зло: то јест, немају апсолутно никакву другу сврху осим да доносе новац. Често се, иако у њима нема ничег незаконитог, отварају на исти начин на који би се отварале јавна кућа или фирма која бесправно послује акцијама на берзи. Неки уображени мали пословни човек (веома је уобичајено да ове школе држе особе које саме не предају ништа) једног дана каже „Ема, нешто ми је пало на памет! Шта кажеш да отворимо школу, а? Школе доносе много новца, знаш, а у њима има мање посла него ...

Sažetak Djeca su bila sastavni dio radne snage tijekom britanske industrijske revolucije. Promjenjivi obrasci dječjeg rada, kao i uzroci njegovog uspona i pada, potaknuli su brojne znanstvene rasprave. Ova studija donosi nove izravne dokaze o dječjem radu iz dječjih potvrda o dobi i evidencija o pohađanju škole iz tvornica pamuka. Povezujemo pojedinačnu djecu identificiranu iz tih tvorničkih zapisa s popisom stanovništva iz 1851. godine i prvi put pružamo konkretne dokaze o razmjerima nedovoljnog prijavljivanja dječjeg rada u tvornicama prema popisu stanovništva. Nalazimo da je britanski popis stanovništva za trećinu podcijenio stvarne razmjere zaposlenosti djece u tvornicama. Na temelju ovog nalaza dodatno rekonstruiramo stope sudjelovanja djece u radnoj snazi ​​i strukturu zanimanja sredinom devetnaestog stoljeća. Sveukupno, tvrdimo da tehnološke promjene i rani Zakoni o tvornicama nisu odmah niti učinkovito smanjili zaposlenost djece u tvornicama. Djeca su i dalje bila vrijedan izvo...