Студија о Дану родитељства без насиља у Немачкој

Један од три родитеља сматра да је шамар по задњици прикладан. Око две трећине становништва одбацује телесно кажњавање у родитељству. То су добре вести из студије УНИЦЕФ-а. Лоше вести: Још увек постоје људи који мисле да је шамар или ударац по лицу прихватљив.
Ненасилно родитељство је загарантовано законом већ 25 година: „Дете има право на бригу и васпитање искључујући насиље, телесно кажњавање, психолошке повреде и друге понижавајуће мере“, наводи се у немачком грађанском законику.
У стварности, међутим, правна ситуација очигледно још није допрла до свести свих, као што показује студија о Дану ненасилног родитељства 30. априла. Иако е око две трећине одбацило телесно кажњавање, 30,9% испитаника сматрало је шамар по задњици прикладним, а 14,5% сматрало је да је то и благи шамар.
Универзитетска болница у Улму, у репрезентативном истраживању које је наручио УНИЦЕФ, интервјуисала је око 2.500 људи старости 16 и више година.
Различити ставови између млађих и старијих
Укупно гледано, удео људи који сматрају насиље одговарајућом методом родитељства стално опада од почетка миленијума, према ауторима студије. Док је у анкети из 2005. године око три четвртине испитаника изјавило да су користили „шамар по задњици“ као метод дисциплиновања, 2016. године 45%, а 2020. године 43% је сматрало да је то прикладно.
Али чак је и изјава „Пљескање никада није повредило дете“ била је сложена за 5% испитаника у тренутној студији.
Према студији, опште одобравање телесног кажњавања у васпитању деце је веће међу мушкарцима него међу женама. Поређење између старијих и млађих испитаника такође открива значајне разлике: 43% особа од 61 до 92 године сматрало је батине прикладним, али само 17% особа од 16 до 30 година.
Мере за већу заштиту
УНИЦЕФ и истраживачи из Улма, предвођени дечјим и адолесцентним психијатром Јергом М. Фегертом, такође дају препоруке у студији за одрживу заштиту деце од насиља. Они сматрају да су следеће мере корисне:
Јачање права деце: Историја ненасилног родитељства у Немачкој показује како правне мере могу довести до трајних, позитивних друштвених промена. Укључивање права деце у Основни закон додатно би ојачало правни положај деце и тиме побољшало оквир за ефикасну заштиту деце.
Проширење дефиниције насиља: Правна норма још увек не разматра облик злостављања познат као занемаривање, упозоравају аутори студије. Иако је одбацивање физичког насиља, а све више и емоционалног насиља, укорењено у друштвеној свести, и даље недостаје широка свест о последицама недостатка бриге.
Побољшање прикупљања података: Ситуација са подацима о насиљу у васпитању деце у Немачкој остаје неуједначена. Систематско прикупљање података је основа за ефикасну превенцију и циљану интервенцију, наводи се у саопштењу за штампу о студији. Само на основу поузданих података могу се идентификовати обим и фактори ризика насиља над децом – како би се затим развила решења и створио политички притисак за акцију.
Упркос досадашњем напретку, још увек много тога треба урадити. „Психолошко насиље и емоционално кажњавање у родитељству, посебно, још увек не добијају потребну пажњу – упркос њиховим доказаним негативним ефектима на развој детета“, рекао је аутор студије Фегерт.
Извор: https://www.spiegel.de/panorama/bildung/erziehung-einen-klaps-auf-den-hintern-halten-30-prozent-fuer-angemessen-a-9f96a098-f786-4064-8c69-c0199b3234cf