Nikolas Martin: Veštačka inteligencija u učionici - Strah od zaglupljivanja
Istraživanja prilično jasno pokazuju: ako mladi ne koriste veštačku inteligenciju na pravi način, uspeh u školi im naglo opada. Za nastavnike je to ogroman izazov.
Jakob ima 15 godina, ide u deveti razred gimnazije, a on i njegovi školski drugovi već dve i po godine koriste veštačku inteligenciju.
„Danas sam imao pismeni iz francuskog, pa sam juče zamolio ChatGPT da mi ponovo objasni mnoge teme“, kaže on za DW. „Mnogi iz mog razreda koriste veštačku inteligenciju da im uradi domaće zadatke. Oni koji imaju dobre ocene uglavnom to ne rade.“
Matematika, nemački, engleski, hemija ili fizika – dovoljan je jedan klik i tu su rešenje ili postupak kojim se do njega dolazi. U nauci se to naziva kognitivno izmeštanje. Razmišljanje se prebacuje na neki drugi uređaj, bilo da je to digitron, cedulja sa beleškama ili program poput ChatGPT-ja.
„Više uopšte ne umeju sami da razmišljaju“
To postaje problem za mozak tek kada veštačka inteligencija potpuno preuzme rešavanje zadatka. Cedulja sa beleškama ili digitron mogu da pomognu u pojedinim koracima, ali retko mogu da preuzmu čitav misaoni proces. Četbotovi zasnovani na veštačkoj inteligenciji idu korak dalje.
Franciska Miler već nekoliko decenija predaje nemački jezik. Trenutno predaje učenicima viših razreda gimnazije.
„Više uopšte ne umeju sami da razmišljaju“, kaže ona za DW o pojedinim učenicima iz svog razreda. Neki čak i tokom redovne nastave unose pitanja u četbot. Kada ih prozove, neupadljivo čitaju ono što im je veštačka inteligencija ponudila kao odgovor.
Prema njenom mišljenju, učenici danas teže razumeju tekstove nego ranije, „zato što manje čitaju i traže od veštačke inteligencije da im gotovo sve sažme“.
Mozak mora da se vežba
Do veoma sličnih zaključaka došlo se u više istraživanja, među kojima je i PISA-studija iz septembra ove godine.
„Učenici koji koriste četbotove zasnovane na veštačkoj inteligenciji za određene zadatke u proseku postižu slabije rezultate u prirodnim naukama od učenika koji ih ne koriste“, navode autori iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Sa učesnicima iz više od 90 zemalja, PISA-studija važi za najveće međunarodno istraživanje kojim se porede znanja i sposobnosti petnaestogodišnjaka. Uzgred, nemački učenici su na tom poslednjem istraživanju ostvarili najslabije rezultate do sada.
Glavni zaključak studije o veštačkoj inteligenciji je jednostavan: „Kao što nećemo steći kondiciju gledajući sport, već tako što ćemo se sami njime baviti, tako ni učenje ne nastaje konzumiranjem sadržaja, već aktivnim misaonim bavljenjem njime.“
Još jednostavnije rečeno: ko ne vežba mozak, rizikuje da zaglupi.
Američki istraživački centar Brukings smatra čak da su rizici upotrebe veštačke inteligencije u obrazovanju veći od koristi. U studiji koja je obuhvatila mlade iz čitavog sveta upozorava se na opasnost od „gubitka osnovnih sposobnosti“ i „slabljenja kritičkog mišljenja, sposobnosti pamćenja, istrajnosti i samostalnog rasuđivanja“.
Zabrane ili otvoren pristup?
Ali šta učiniti pred snagom programa kao što su ChatGPT, Claude, Grok i Meta AI?
Gradonačelnik Njujorka Zohran Mamdani zabranio je upotrebu veštačke inteligencije u državnim školama do osmog razreda tokom školske 2026/27, dakle približno do uzrasta od 14 ili 15 godina.
Da li je to pravi put? Nije, smatra Julijan Hin, koji predaje nemački jezik učenicima desetog i trinaestog razreda. Svako može preko mobilnog telefona da koristi veštačku inteligenciju.
„Onaj ko misli da je učenici onda neće koristiti kod kuće, taj zatvara oči pred stvarnošću“, kaže Hin u razgovoru za DW.
U prilog tome govori i takozvana JIM-studija. Čak 91 odsto ispitanih mladih u Nemačkoj, uzrasta od 12 do 19 godina, navelo je da koristi najmanje jednu aplikaciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji. Njih 74 odsto koristi veštačku inteligenciju i za domaće zadatke i učenje.
Podaci su iz 2024. godine, pa bi ti udeli u međuvremenu verovatno morali da budu znatno veći. Podaci o korišćenju veštačke inteligencije u Aziji, Latinskoj Americi i SAD iz studije Brukingsa pokazuju slično visoke vrednosti.
Nemačka politika prepoznala je problem. Obrazovanje je u Nemačkoj u nadležnosti saveznih pokrajina, ali od kraja 2024. postoji preporuka Konferencije ministara obrazovanja i kulture o postupanju sa veštačkom inteligencijom. U njoj se zastupa otvoren pristup: učenike treba osposobiti za kritičko, promišljeno i samostalno korišćenje veštačke inteligencije.
Veštačka inteligencija bolja od udžbenika?
Jasno je, međutim, da veštačka inteligencija može biti i velika pomoć u nastavi.
Petnaestogodišnji Jakob kaže: „Veštačka inteligencija jednostavno mnogo bolje objašnjava od udžbenika.“ Zato često traži da mu veštačka inteligencija objasni osnovne pojmove i gradivo.
Julijan Hin to može da razume: „Veštačka inteligencija može mnogo bolje da se prilagodi jeziku i potrebama učenika. Nastavnici to ponekad ne mogu da postignu.“
Zato mu je važno da učenici već od desetog razreda rade prve vežbe uz pomoć veštačke inteligencije. U višim razredima ih i ciljano podstiče da joj postavljaju pitanja.
„Zatim zajedno sa učenicima procenjujemo kvalitet dobijenih odgovora.“
Uprkos tome, uveren je da veštačku inteligenciju do devetog razreda treba koristiti štedljivo jer se „u tom uzrastu još razvijaju osnovne sposobnosti“.
I Franciska Miler sve češće uključuje aplikacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji u nastavu u višim razredima gimnazije. Međutim, u pojedinim fazama učenicima potpuno zabranjuje upotrebu uređaja kako bi ih navela da ciljano razmišljaju samostalno.
„Vrlo dobro razumem da je primamljivo koristiti veštačku inteligenciju“, kaže ona.
Matejev efekat: Kada veštačka inteligencija produbljuje nejednakost
Pravilna upotreba veštačke inteligencije može, dakle, da poboljša rezultate. Ako se koristi pogrešno, mozak ostaje bez potrebnog vežbanja. U tome se krije još jedan problem na koji ukazuju istraživanja: veštačka inteligencija može znatno da poveća nejednakost među učenicima.
Prema studiji Brukingsa, učenici sa dobro razvijenim osnovnim sposobnostima mogu uz pomoć veštačke inteligencije da prodube znanje i još brže napreduju.
Učenici sa prazninama u znanju, nasuprot tome, lakše prihvataju greške veštačke inteligencije, prepuštaju joj razmišljanje i još više zaostaju. U PISA studiji se dodaje da deca iz imućnijih porodica često imaju i bolje početne uslove. Veštačka inteligencija bi tako mogla dodatno da proširi jaz među učenicima.
Ova pojava se, prema Bibliji, često naziva Matejevim efektom. „Jer ko ima, daće mu se“, ukratko glasi poruka iz Svetog pisma. Time se opisuje pojava da ljudi koji su već dostigli određeni nivo obrazovanja lakše nastavljaju da ga unapređuju.
Sve se vrti oko lične odgovornosti
Zato je posebno važno da nastavnici podstiču učenike na samostalno razmišljanje i stalno ih podsećaju na ličnu odgovornost.
„Pomažem i u radu školskog lista“, kaže Julijan Hin, „i svima stalno govorim: možete da koristite veštačku inteligenciju, ali osećaj da ste na kraju napisali članak koji je zaista vaše delo ne može ni sa čim da se poredi.“
Oboje nastavnika veruju da mogu da dopru do učenika kada govore o ličnoj odgovornosti, između ostalog i zato što će oni koji ne rade samostalno najkasnije pasti na pismenim zadacima. Oni se, naime, rade bez ikakvih pomagala.
Tada učenici dobiju jasan pokazatelj mogu li nešto da urade i sami. O tome govori i Franciska Miler. Jedan njen učenik joj je nedavno, posle loše urađenog pismenog zadatka, „užasnuto“ priznao „da zbog veštačke inteligencije jednostavno više ne ume sam da razmišlja“.
Коментари
Постави коментар