Педагошки Забавник

У току су припреме за Национални конгрес на тему „Учење у предшколском узрасту: где је проблем?“. Ова тема нас позива да испитамо шта је заиста у питању у чину учења у 1. циклусу. Из ове перспективе,  Кристин Бодуко нуди  неке тачке за размишљање засноване  на богатом искуству, као и на истраживању посвећеном првим траговима учења.   У предшколској установи  много тога  радимо ! Сваког дана, васпитачи нуде бројне  активности  кроз добро осмишљене  задатке  : манипулацију, игре, научне експерименте, решавање проблема, уметничке продукције, језичке или писане ситуације… Међутим, једно питање остаје: да ли је „рад“ довољан да би се „учило“? Ученици уче када пронађу смисао у ономе што раде. Овај смисао се не појављује спонтано: он се конструише уз вођство васпитача, који помаже ученику да искуство трансформише у учење. Без претварања задатка у речи и дистанцирања од њега, активност остаје једноставно искуство, понекад пријатно, али без икакв...

Ministar prosvete je ovih dana izjavio da „glasno razmišlja“ o skraćivanju časova na 30 minuta. Prvo treba reći da bi bilo dobro kada bi ministar ponudio detaljnije obrazloženje za ovako značajnu izmenu u organizaciji učenja i nastave u obrazovanju. Kada bismo dobili takvo obrazloženje mogli bismo da razumemo razloge zbog kojih ministar i njegovi saradnici smatraju da je ovo ključni problem u obrazovanju i na osnovu kojih argumenata oni smatraju da će promena u trajanju časova imati pozitivne efekte za učenike i za unapređenje kvaliteta obrazovanja. Ipak, možda to uopšte nije potrebno. Sećamo se da je onaj Jedan čovek, koji veruje da je najpametniji u svakoj profesiji (građevina, ekonomija, zdravstvo, obrazovanje…) još krajem novembra 2025. izjavio: „Treba možda da skratimo časove, ali ne u smislu da ih olakšamo, neka imamo više časova, ali da ih skratimo. Da budu koncentrisanija deca, da bude veća pažnja, jer malo ko može da održi koncentraciju 45 minuta.“ Ako taj Jedan čovek ima tešk...