Педагошки Забавник

  Slučaj pilot testiranja ICCS 2027 studije u Osnovnoj školi „Dositej Obradović“ u Umci nije incident. On je simptom. Još jedan, ali izuzetno ilustrativan primer kako u Srbiji i najrazumnije, međunarodno priznate i potencijalno korisne inicijative postaju problem u trenutku kada ih sprovodi vlast koja je autoritarna i koja nema poverenje svojih građana. Nakon što su učenici osmog razreda učestvovali u pilot testiranju, roditelji su  reagovali  snažno i javno. Nisu bili blagovremeno informisani, od njih nije zatražena saglasnost za učešće maloletne dece (što je zakonska obaveza), niti su imali uvid u sadržaj upitnika. Već to bi u svakoj normalnoj i uređenoj državi bilo dovoljno za momentalno obustavljanje aktivnosti i izvinjenje institucija. U Srbiji, to je, na žalost, svakodnevnica i samo još jedan problem koji je stvorila trenutna vlast. Posebnu zabrinutost roditelja je izazvalo pitanje koje opisuje zamišljeni dijalog učenika o tome da li učesnici protesta treba da uđu u...

  Деца проводе исто толико времена одрастајући колико и гренландски китови, који, за разлику од људи, живе стотинама година. Деца се играју лоптом, Рим, 2 в. н. е. Музеј Лувр Кад се размишља о детињству које чини хомо сапијенса јединственом врстом, оно делује тако обично и свакодневно иако нас чини најсложенијим живим бићима и екстремним изузетком на Земљином шару. Деца одрастају и развијају се много дуже од било ког живог бића, осим од гренландских китова, који одрастају око 25 година и тек онда постају потпуно самостални. Међутим, гренландски китови су много пута већи од људи и много дуговечнији, па троше између пет и 10 одсто живота пазeћи на младунче, за разлику од људи, који троше скоро четвртину живота бринући да им потомство одраста како треба и да успе у животу. Већ неколико деценија психолози и антрополози тврде да деца настављају са растом и сазревањем и после 19. године. Студије спроведене у 50 земаља откриле су још у прошлом веку да је смртност деце смање...

У току су припреме за Национални конгрес на тему „Учење у предшколском узрасту: где је проблем?“. Ова тема нас позива да испитамо шта је заиста у питању у чину учења у 1. циклусу. Из ове перспективе,  Кристин Бодуко нуди  неке тачке за размишљање засноване  на богатом искуству, као и на истраживању посвећеном првим траговима учења.   У предшколској установи  много тога  радимо ! Сваког дана, васпитачи нуде бројне  активности  кроз добро осмишљене  задатке  : манипулацију, игре, научне експерименте, решавање проблема, уметничке продукције, језичке или писане ситуације… Међутим, једно питање остаје: да ли је „рад“ довољан да би се „учило“? Ученици уче када пронађу смисао у ономе што раде. Овај смисао се не појављује спонтано: он се конструише уз вођство васпитача, који помаже ученику да искуство трансформише у учење. Без претварања задатка у речи и дистанцирања од њега, активност остаје једноставно искуство, понекад пријатно, али без икакв...

Ministar prosvete je ovih dana izjavio da „glasno razmišlja“ o skraćivanju časova na 30 minuta. Prvo treba reći da bi bilo dobro kada bi ministar ponudio detaljnije obrazloženje za ovako značajnu izmenu u organizaciji učenja i nastave u obrazovanju. Kada bismo dobili takvo obrazloženje mogli bismo da razumemo razloge zbog kojih ministar i njegovi saradnici smatraju da je ovo ključni problem u obrazovanju i na osnovu kojih argumenata oni smatraju da će promena u trajanju časova imati pozitivne efekte za učenike i za unapređenje kvaliteta obrazovanja. Ipak, možda to uopšte nije potrebno. Sećamo se da je onaj Jedan čovek, koji veruje da je najpametniji u svakoj profesiji (građevina, ekonomija, zdravstvo, obrazovanje…) još krajem novembra 2025. izjavio: „Treba možda da skratimo časove, ali ne u smislu da ih olakšamo, neka imamo više časova, ali da ih skratimo. Da budu koncentrisanija deca, da bude veća pažnja, jer malo ko može da održi koncentraciju 45 minuta.“ Ako taj Jedan čovek ima tešk...