Растко Јевтовић: Разбијање Пете

 

Већ годинама овим великим, а малим градом колају негативне приче о Петој београдској гимназији и оне потичу, пре свега, од завидних и искомплексираних појединаца који су нешто у вези са овом школом  “остали кратких рукава”. У овој обостраној блокади од краја фебруара, где су ученици спровели двадесетчетворочасовну блокаду Пете због одлуке в.д.директора Данке Нешовић да школа буде закључана, а именована је паралисала функционисање школе у сваком смислу, показују се и трагови зверки које Петој не мисле добро.

Треба јавност подсетити да је Прва женска реална гимназија ту добила зграду у Ратарској улици испод Ташмајдана 1938.године, а пре тога је користила објекте на више места у централним деловима града. У току Другог светског рада у згради Прве женске гимназије је била смештена администрација окупационе власти, а након ослобођења чак девет школских година радила је прва женска гимназија у Србији. Коначно, спојем ученица Прве женске реалне и Друге мушке гимназије створена је Пета београдска и њена прва школска година је била 1953./1954. Међутим, како је Пета правни наследник Прве женске, рачуна се да ова школа постоји тачно 120 година, тачније од 29.6.1905. када је указом Краља Петра I Карађорђевића формирана Прва женска реална гимназија. Пета је, дакле, вршњакиња Београдског универзитета и Удружења књижевника Србије. Сличан је и значај Прве женске реалне, а потоње Пете београдске гимназије за ово друштво. Школство у Србији је било незамисливо без “Српског женског Оксфорда” како су звали претходницу Пете због мноштва великанки у редовима њених професора и бивших ученица. Београд је, пак, био и остао незамислив без Пете београдске, јер што рече неко од књижевника:

-У Београду свако има неку везу са Петом, макар преко једне од некадашњих девојака…

Дезинтеграциони токови у домаћем школству видљиви су већ више од четврт века. Губитак наставничког ауторитета, пословично непоштовање овог сталежа у друштву, неадекватни програми, лоше вођење целог сектора од стране Министарства просвете и дволично поступање просветних синдиката, довели су до ерозије свих вредности и перцепције у  јавности да та сфера друштва захтева хитне реформе. Међутим, уместо правих, још од времена министровања Гаше Кнежевића и Тинде Ковач Церовић, ишло се на идеологизацију уместо суштинског престројавања и тако смо добили слику базично слабо функционалне структуре која је за државу финансијски баласт, за ђаке прилично анахрона обавеза, а за родитеље извор многих незадовољстава! Сви закони, који су у просвети последњих четврт века доношени, нису ишли у правцу функционализације рада и примењивости стечених знања, већ напротив, само су још више оптерећивали намучену наставничку струку беспотребном администрацијом и бројнију ученичку популацију увођењем додатних предмета и часова. Тако смо стигли до чињенице да ученици у гимназијама сваког радног дана имају по седам или осам часова, те нема времена за држање додатне, допунске или припремне наставе. Национални просветни савет нема довољно транспарентно деловање, а поверење запослених у школству у државу и Министарство просвете опада сразмерно немењању стања ствари на боље.

У свему томе Пета београдска није никакав изузетак, без обзира на своју славну прошлост и неке блиставе тренутке у садашњем времену. Социјални проблеми, које потресају запослене у српској просвети, подједнако се обрушавају и на људе са уговором о раду у Петој, а тескоба и фрустрираност ученика у целој земљи, не заобилази ни ђаке Пете. Но, они се по правилу прилично добро сналазе на факултетима , нашим или страним, државним или приватним, на које се упишу, па то некако и јесте показатељ да  су у гимназијско време стекли, у просеку, солидно знање и развијене радне навике. Неки од њих се чак попну и до трона лидера генерације. Стога и не треба да чуди да је и у овим смутним временима Пета сачувала ореол квалитетне школске средине у којој се полаже на знање, али и креативност, свестраност и интегрисаност.

Да ли, оваква каква је била и остала, Пета београдска заиста као институција нешто значи  Министарству просвете и Републици Србији, остаје питање, али генерално, она је имала претходних година такорећи исти третман као и друге школске установе њеног ранга, ни по чему није била привилегована. На пример, у школској 2020/2021. предузета је реконструкција објекта Пете и она је годину дана била “подстанар” у основним школама-“Краљ Петар Први” и “Свети Сава”. Да би се крајем јануара 2021. ученици и запослени вратили у “своју” зграду у Илије Гарашанина 24. Но, у претходним и овој школској години реконструисани су и објекти других школа, тако да Пета ту није никакав изузетак. И по питању увођења такозваних специјалних одељења, Пета се није разликовала од осталих, с тим што су у њој отворена хемијско-биолошка и историјско-географска одељења, једно по години. Доњи праг за упис у одељења првог разреда Пете београдске је међу највишим у земљи већ годинама, а висок проценат уписа њених матураната на факултете и касније њихов успех на њима јесу показатељ стања ствари у вези са овом школом, то јест квалитета рада у њој.

Шта је то што Пету чини успешном школском средином у садашњости? Пре свега велики број ученичких награда на такмичењима у многим знањима и вештинама. Пре неколико година је матурант Пете, Тодор Цветановић освојио златну медаљу на Светском такмичењу из биологије. Денис Шаботић је, пак, освојио сребрну медаљу на европском такмичењу из географије. Пре неколико година је ученик Пете Лазар Филиповић победио на републичком такмичењу у рецитовању које се традиционално одржава у Ваљеву.  Бројни су примери освајања водећих места и награда из разних предмета и области читавог низа наших ученика, који као да су претплаћени на успехе. Са њима и признања добијају њихови професори – ментори. Нарочито професори српског језика и књижевности чији ученици буквално сваке године освајају обавезно прва места на Републичком такмичењу из српског језика и на Књижевној олимпијади. Ученици Пете су подједнако успешни на такмичењима из страних језика, географије,историје, природних наука, ликовне и музичке културе, као и на спортским такмичењима. Дакле, готово у свим наукама и  вештинама.

Осим других својих пословних успеха, неки професори Пете су и аутори уџбеника, на пример-професорка српског језика и књижевности, др Виолета Кецман је један од аутора уџбеника граматике за први и други разред средње школе, школски психолог-Биљана Апостоловић Милојевић је ауторка средњошколског уџбеника из психологије, професорка историје Весна Рашковић је аутор једног студентског уџбеника, док је професорка Данијела Малинар аутор уџбеника хемије за седми и осми разред основне школе. Други професори Пете, рецимо Ана Пришинг Живковић, Милица Шаренац и Растко Јевтовић, су рецензенти и лектори разних уџбеника. одобрених од Министарства просвете. Неки су, пак, заслужни за разне привилегије које имају наши ђаци. На пример, Пета београдска гимназија је једна од ретких школа у Србији у којима се одвија ДСД испит (испит за стицање језичке дипломе из немачког језика). Неки од професора Пете су учествовали у комисијама за израду стандарда за предмет, који предају, потом у комисијама за исходе и школске програме. Професори Пете редовно предузимају разна стручна усавршавања, а понекад су и предавачи на разним семинарима. Каткад су позивани да држе предавања из својих стручних области у другим школама, на факултетима или научним симпозијумима. Као што је немали број ученика Пете редовни посетилац Истраживачке станице Петница.

Но, оно што Пету чини надалеко познатом јесте њен културни живот. Иако су темеље драмске и литерарне секције поставиле великанке из времена Прве женске, попут Маге Магазиновић и Десанке Максимовић, није било лако одржати ту традицију у modernism временима пошто је та активност тражила велики утрошак времена,  самопрегор и жртву. Драмска секција Пете најпознатија је у целој земљи по троцифреном броју великих и остварених драмских уметника који су своје прве кораке уметничког усмерења начинили баш као чланови ове секције. Рецимо, филмски редитељ Горан Марковић чува дневничке забелешке о свом учешћу у драмској секцији Пете. Слично важи и за рок музичаре чија је читава плејада роморила међу некадашњим ученицима Пете, а та традиција се поштује и данас. Драмска секција сваке школске године, осим пригодних датума- као што су Светосавска прослава, Дан школе и Десанкин дан (16.маја), начини бар једну целовечерњу представу, која прославља своју школу и на такмичењима. У славу рок традиције организује се сваке године Ленондан око 8.децембра, а од скоро и Вече Боре Ђорђевића, бившег ученика Пете. Три године за редом у Петој се организовала средњошколска рок гитаријада-“Rock 5 roll fest”.  Галерију “Надежда Петровић” и хол на првом и другом спрату оживели су радови професора ликовне културе Дражена Врачара са његовим ученицима, али и ликовни радови других професора и ученика.

Неки од актуелних професора Пете, као што су Марија Петричевић и Растко Јевтовић,  чланови су Удружења књижевника Србије. Други, као професор Дражен Врачар и професор музичке уметности-Ненад Поледица имају запажан уметнички ангажман ван школе. Можемо рећи да је приличан број садашњих професора и ненаставног особља у Петој свестран и успешан ван свог радног места.

Надалеко је познат и рад Хуманитарног тима Пете. Тако је, рецимо, 15.марта 2024. овај ученички тим организовао више него успешан маратонски рок концерт у “Божидарцу” на коме је наступило неколико познатих овдашњих група и музичара, а прикупљена су значајна средства за лечење ученика Пете београдске у колицима-Косту Жикића. Дебатни клуб ђака Пете веома је успешан, учествовао је у Студији случаја неколико година за редом у организацији разних факултета и освајао је на тим такмичењима по обичају висока места.

У овом тексту због подразумеване лимитираности неће бити могуће набројати све појединачне успехе и домете садашњих ученика и професора Пете. Која и даље важи за једну од најугледнијих београдских школа. Често је прати и извикани епитет-“елитна”. Иако многи људи данас тај епитет користе са пежоративном намером, када се помисли на Пету београдску гимназију, делује оправдано да јој управо та етикета стоји на реверу. И зато се многе школске средине из целе Србије и региона  на Пету угледају и са њом се пореде.

Због света изнесеног, најблаже речено, чуди поступање Министарства просвете које је 22.2.2025. за вршиоца дужности ове школе поставило Данку Нешовић, руководиоца Академије за пилоте дронова. Истрајавање надлежног министарства на овом кадровском решењу, упркос бројним њеним неправилностима у раду и рову ископаном према колективу, а наспрам предложеног кандидата из редова запослених, само продубљује кризу и отвара сумње да се овде припрема укидање ове чувене београдске гимназије. То не би био преседан. Наиме, 1988. је укинута Седма београдска на Карабурми, а 2000. – Једанаеста београдска у Шумицама. Но, таквим деструктивним потезом Министарство просвете не само што би навукло гнев непрегледног броја наших грађана, већ би против себе окренуло безмало светску стручну јавност, с обзиром на чињеницу да су многи некадашњи ученици Гимназије под Ташмајданом на важним и утицајним местима у, углавном, просветним, научним, културним и медијским институцијама у земљи и у свету. Због њих и важи крилатица. ПЕТА НАСРЕД СВЕТА!

Као пример деструктивног деловања Данке Нешовић, од Министарства просвете именованог вршиоца дужности директора Пете, навешћемо један њен поступак. Она је позвала просветну инспекцију из Краљева (!?) у “своју школу” да би јој предала записнике са одржаног школског одбора  у марту, који је одбио да са њом закључи уговор о раду, јер је инсистирала да се у њега унесе ретроактивно датум њеног доласка у ову установу, а не датум одржавања седнице школског одбора. Реч је о замени теза: није школски одбор поступао незаконито зато што није желео да потпише уговор са поменутом в.д.директором, већ је она незаконито поступала, првенствено кад је закључала школу 27.2.2025. и забранила приступ свим запосленима и ученицима. А затим кад је она одбила да потпише уговор због инсистирања на неправилном датуму, а одбила је и да достави тражену документацију. Она је приликом инспекцијског надзора представила своју верзију приче тако да се из извештаја инспекције изводи закључак да школски одбор незаконито поступа и у складу са тим треба га сменити, односно увести принудну управу.

Да ли је актуелна власт добро промислила о свом деловању у овом кажњавању Пете београдске?  Још увек има времена да се повуче ручна кочница и спречи катастрофа ученика и запослених у Петој београдској, да се не дозволи распламсавање друштвених немира и даље сејање раздора међу нашим грађанством. Што би свакако имало далекосежне разорне последице по ово друштво. Мудра одлука надлежних фактора би се састојала у очувању ове познате школе и читавом низу разумских решења у циљу нормализације и кретања ка позитивним исходима ове школске године.