Педагошки Забавник

Без обзира на то који језик говорите, музика вас наводи да устанете и покренете се. Или се бар тако мислило до сада. Неке културе можда немају потребу за песмом и плесом, а како се чини на основу нових истраживања, неке су на ивици да изгубе „свој ритам“ јер њихов традиционални музички идентитет пада у заборав толико да су угрожене чак и успаванке за децу. Главни закључак новог истраживања које су спровели антрополози Манвир Синг, са Универзитета Калифорније у америчком граду Дејвису, и Ким Хил, са Државног универзитета у Аризони, је да музика и плес можда нису присутни код свих култура. Истраживање је засновано на десетогодишњем праћењу понашања припадника северног племена Ачеј, из Парагваја. Током читавог периода истраживачи нису уочили да ико пева бебама, нити да плеше. Очигледно је да то није нешто што у племену знају да раде, што доводи у питање већину претходних истраживања на ту тему. „Плес и успаванке и друге песме намењене деци сматрају се универзалним, што је гледиште подржан...

У својој колумни, историчарка педагогије Лоренс Де Кок истражује школску културу и њен модел успеха, који се заснива на академској и друштвеној хијерархији. Подсећа на централно питање, питање једнакости, али и на значење школе: учење, да, али да би се размишљало. Она пише: „Није ствар у одбацивању традиционалних „основа“, већ у додавању глагола њима који би променио целу њихову филозофију: читај, пиши, броји... РАЗМИШЉАЈ.“   Модел „академског успеха“ се данас заснива – и то већ веома дуго – на дугом, тешком учењу и на доминацији „племенитих“ дисциплина које формирају легитимну културу према изразу Пјера Бурдјеа, једног од првих који је показао да је целокупна школска култура структурирана овим дисциплинарним хијерархијама. Ово има ефекат тренутног деградирања не само кратких курсева, већ пре свега обуке повезане са више мануелним, практичним или чак популарним знањима и вештинама. Школа свих знања била би школа у којој би се сваком знању дало једнако достојанство. То је услов за и...

  Фото: Етнографски музеј У времену када су се школске вештине стицале не само пером, већ и иглом, један од најзначајнијих симбола образовања девојчица у Србији био је – почетно парче, или почетница. Како каже Мирјана Крагуљац Илић, виши кустос Етнографског музеја, овај мали комад платна био је више од задатка из предмета ручни рад, а касније домаћинство – био је огледало умећа, стрпљења и културног наслеђа. Збирка Вез и чипка Етнографског музеја у Београду, коју данас стручно проучава и о којој се брине Крагуљац Илић, настала је из потребе да се створи основа за проучавање украшавања традиционалних текстилних предмета. Вез је у традицији српског народа заузимао важно место, а међу првим предметима у Етнографском одељењу Народног музеја били су управо везови. Најзаслужнији за формирање језгра ове збирке били су Сима Тројановић и Никола Зега, а бројне предмете прикупили су истраживачи као што су Феликс Лај, Драгутин Инкиостри и Иван Холуб. Значајну донацију представља и око 600 пред...

Један од три родитеља сматра да је шамар по задњици прикладан.  Око две трећине становништва одбацује телесно кажњавање у родитељству. То су добре вести из студије УНИЦЕФ-а. Лоше вести: Још увек постоје људи који мисле да је шамар или ударац по лицу прихватљив. Ненасилно родитељство је загарантовано законом већ 25 година: „Дете има право на бригу и васпитање искључујући насиље, телесно кажњавање, психолошке повреде и друге понижавајуће мере“, наводи се у немачком грађанском законику. У стварности, међутим, правна ситуација очигледно још није допрла до свести свих, као што показује студија о Дану ненасилног родитељства 30. априла. Иако е око две трећине одбацило телесно кажњавање, 30,9% испитаника сматрало је шамар по задњици прикладним, а 14,5% сматрало је да је то и благи шамар. Универзитетска болница у Улму, у репрезентативном истраживању које је наручио УНИЦЕФ, интервјуисала је око 2.500 људи старости 16 и више година. Различити ставови између млађих и старијих Укупно гледано, у...

Однос према образовном систему у свакој држави указује какав она има став према будућности: хоће ли да улаже у развој друштва или јој је потребно послушно становништво. Просечна цена рада запослених у образовању у ЕУ била је 25,8 евра у 2024. години и била је за 2,4% већа од просечне зараде у привреди, док је у 2012. години она била већа за 3,9%. У Србији је просечна цена рада у образовању износила 8,8 евра и била је за 7,4% нижа у односу на просечну зараду у привреди. У 2012. години просечна зарада у образовању била је за 4,7% изнад просека за привреду, по чему је Србија била незнатно изнад показатеља за ЕУ. Лошији релативан показатељ односа зарада у образовању у односу на привреду, у односу на Србију, имали су Исланд, Летонија и Шведска. Овде треба указати на релативитете: Румунија је имала 22,9% више зараде у образовању од просека, а Шведска 16,7% ниже, при чему је Румунија имала најмањи удео образовања у БДП-у (испод 3%) а Шведска највиши (око 7%). Значи, само одступање од просечне...

Tajno šumsko društvo pruža djeci sigurno mjesto, slobodu i autentično iskustvo duboke veze s prirodom, kaže Ana Zubak čije su šumske radionice dobile i Montessorijevu globalnu edukacijsku nagradu. Ana s djecom u prirodi ( foto  Darko Mareš) Proljeće prije pet godina pamti se po pandemiji koronavirusa i atmosferi straha, no ovaj je period mnogima donio i nešto često čega nam često fali u užurbanoj svakodnevici – slobodno vrijeme. Naša sugovornica, likovna pedagoginja i multimedijalna umjetnica  Ana Zubak , ovaj period pamti kao onaj u kojem se nakon dugo vremena moglo zastati i usporiti, a Zagreb je srećom tada imao što za ponuditi: šume su bile nadohvat ruke i bilo je lakše osamiti se u prirodi te živjeti sporijim ritmom. Ana Zubak je tada kroz svakodnevne šetnje šumom sa svojim djetetom postala svjesna koliko malo znamo o svijetu koji nas okružuje i koliko smo se udaljili od prirode, kako nam govori, ne samo fizički, već i emocionalno i spoznajno. Upravo ju je ta spoznaja ins...