Педагошки Забавник

Ko je odgovoran za aktuelno rasulo i potencijalni kolaps sistema obrazovanja i vaspitanja u Srbiji? Nedeljama unazad suočavamo se sa ozbiljnom krizom u sektoru prosvete koja se iz dana u dan razbuktava. Tim povodom javnosti se 14. februara obratio predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević. Izjavio je da je „školska godina ozbiljno ugrožena“. Nastavio je: „Posebno sam zabrinut za pitanje školstva i onoga što rade đacima u osnovnim i srednjim školama.“ Dodao je i da mu je „neverovatno da se neko igra sudbinom dece i da obmanjuje roditelje“. Ovo izražavanje zabrinutosti, iznenađenosti i osude nesavesnih nastavnika dovršio je porukom da se mora otvoriti pitanje „da li je moguće da platu primaju oni koji neće da rade“. Ovom izjavom predstavnici izvršne vlasti nastavljaju da na neodgovoran način pojačavaju tenzije u društvu i obrazovnim ustanovama, i da odgovornost za krizu i njene posledice potpuno neosnovano svaljuju na prosvetne radnike koji s punim pravom zahtevaju uvažavanje i ade...

Након Светског самита о вештачкој интелигенцији одржаног у Паризу, занимљиво је и можда важно поставити питање које мучи свет образовања: да ли наставнике могу заменити дигиталне технологије, а посебно вештачка интелигенција? Апсурдно питање, али прави страх. Апсурд оваквог питања лежи у чињеници да пренос између генерација није само добро подмазан и аутоматизован механизам, већ пре алхемија која открива комплексност људског бића. Прави страх јер од појаве ИТ-а у школском свету, наставници се свакодневно осећају ослабљеним, док их њихов професионални оквир који намећу држава штити и држи ИТ и дигиталне технологије на безбедној удаљености. Међутим, појава вештачке интелигенције у јавном простору поставља питање „граница“ и „порозности“ школског света. Овакав развој догађаја наводи свакодневне актере да преиспитују своје начине на које раде ствари с обзиром на контекст у којем живе. Хтели ми то или не, школа није уточиште заштићено од стварности света, већ елемент друштва коме доприноси....

Бебе су као мали детективи, који непрестано сабирају доказе о свету око себе. Када беба гледа у нас док говоримо, то је зато што хвата више од звукова – она учи како се ти звуци стварају, а како показује ново истраживање, то чине много раније него што се до сада мислило.   Недавна студија истраживача са Универзитета у Сиднеју, објављена у  Developmental Science , показује да овај невероватан процес усвајања језика почиње већ у доби од четири месеца, што разбија старо уверење да бебе уче ове обрасце тек након што се прилагоде свом матерњем језику између шест и 12 месеци старости. Ови налази такође дају прилику да се на адекватан начин подрже деца која су у ризику од развојног кашњења. Сортирање звукова До свог првог рођендана, бебе већ имају фино подешене уши за звуке матерњег језика кроз процес који се назива перцептивно подешавање. Њихов мозак сортира низ звукова како би се фокусирао на оне који су најважнији. Али у првих шест месеци, бебе могу да разликују звукове језика кој...