Педагошки Забавник

Историчар педагогије Клод Лелијевр одаје почаст Жоржу Снајдерсу, ослобођеном из Аушвица пре 80 година: човеку наде упркос свему, пример који заговара „радост у школи“ и „радост кроз школу“. Прави изазов, „до те мере да се то може схватити као провокација“ каже Клод Лелијевр пре него што нам да сведочанство свог преживелог и његову молбу за радост, „ Домен школе је, пре свега, култура – ​​и радост коју култура може донети“, изјавио је Жорж Снајдерс.                                             Фото: Ослобођење Аушвица 27.1.1945. Француска Комунистичка партија је 30. априла 2011. била љубазна да обележи његов 94. рођендан, а Жорж Снајдерс је имао љубазност да ми пошаље своју презентацију (одбранио сам две тезе под његовим надзором, а ја сам један од његових докторанта – који су такође бројни. Као омаж, овде преписујем неке одломке уз мале интервенције. „Био сам левичар, постао сам ...

Čudan mi je bio protekli prosinac. Nedavno sam s kolegom držala seminar o psihotraumi, pri čemu je, između ostaloga, važno govoriti o mentalnom zdravlju pomagača (tu podrazumijevam i aktiviste za ljudska prava koji su izloženi različitim rizicima – uz neposredni rad s ljudima izvrgnuti su ometanjima, netrpeljivosti, prijetnjama o čemu bi se dalo puno pisati). I upravo dok teku tradicionalne pripreme za nastupajuće praznike, diže se hajka protiv mladih aktivista za ljudska prava zbog poruka/političke akcije na novogodišnjoj jelki na Trgu bana Jelačića – želje za poticanjem dijaloga u društvu. Veseleći se blagdanima i pripremajući jednu važnu obiteljsku obljetnicu, s nevjericom primam poruku o tragediji u osnovnoj školi. Nakon masakra kojeg je u mahnitom pohodu u petak 20. prosinca 2024. godine, počinio mladi duševno bolestan čovjek u OŠ Prečko u Zagrebu, ništa više neće biti isto. Informacija o tragičnom događaju zatekla me je na putu u školu da preuzmem unučicu… Djeca su izlazila, bio ...

Способност поучавања је изванредно, јединствено знање. Означии га као уметност или занат представља ризик да пропустите оно што је у њему карактеристично. Настава има много сличности са уметношћу и занатима. Често се описује као таква да би се разликовала од онога што људи називају „егзактном науком“, што учење свакако није. Уметност и занат генерално захтева техничко знање, укључујући овладавање техникама и добро расуђивање. Неко ко је савладао медицинску уметност, на пример, мајстор је дијагнозе, лечења и превенције болести. Слично, неко ко је савладао поучавање савладао је технике испитивања, објашњавања, неговања вештина и тако даље. Зато је поштено назвати наставу техником. Настава: више од креативности Поред познавања техника, уметност и занат такође укључују знање када, где, како и зашто их треба користити. Ово свакако важи и за поучавање: техника која образује у једном контексту може збунити у другом. Превише информација овде је недовољно. Оно што је за једног превише провокати...