Педагошки Забавник

Бета | 6. јун 2024 | 14:37 Национални координатор  Међународне организације рада  (МОР) у Србији Јован Протић изјавио је да је у Србији прошле године идентификовано 82.000 случајева дечјег рада, што значи да су деца од пет до 17 година радила иако ситуација за њих није била погодна ни по питању физичког ни по питању менталног здравља. "У Србији је прошле године идентификовано 82.000 случајева дечјег рада. То значи да деца од пет до 17 година раде у ситуацији која за њих није погодна ни из угла физичког ни психичког здравља. Две трећине те деце је у пољопривреди и раде са родитељима у домаћинствима", прецизирао је Протић на отварању конференције "Ризици новог доба - нова ера одрживости", у организацији платформе Be Risk Protected.

Свемоћ лежи у илузији да је све могуће. То је резултат ослобађања сирове инстинктивне виталне енергије, без филтера или кочнице рефлексије. Она се манифестује у односу према себи кроз осећај нерањивости који генерише ризично понашање, негирање опасности и одбијање граница. У односима са другима оно има форму провокације, доминације, насиља и узнемиравања, као и одбацивања и кршења правила и забрана. Свемоћ такође може бити пасивна, по инерцији, или обрнуто, превести се у хиперактивност укључивањем у све. Појединац, неспособан да претпостави ни другост ни промену у својим односима са стварношћу и са другима, организује однос тоталитарне доминације. Свемоћ чека све људе: децу, адолесценте и одрасле. Појединац, систем, организација, уређај, начин мишљења је у односу свемоћи када не може ни да наведе и претпостави своје границе, нити да прихвати противречности. Такође смо у свемоћи када мислимо да оно што посматрамо у понашању одражава целокупну стварност других. Још увек постоји однос све

  30. May 2024. Juče smo sa roditeljima ubujene dece u Ribnikaru održali drugu tribinu u okviru kampanje “Škola za sve nas”. Bili smo u Kuršumliji, u kojoj je političko, pravno, institucionalno, školsko, fizičko i svako drugo nasilje eskaliralo, a sve je začinjeno opštim nemarom, korupcijom i siromaštvom. Situacija u Kuršumliji je gora nego na Divljem zapadu (o tome više čitajte u sledećem broju Radara). U maloj, zaboravljenoj i geografski odsečenoj Kuršumliji u kojoj se strah oseća na svakom koraku, na tribinu je došalo preko 100 meštana! Godinama se Kuršumličani bune, obraćaju institucijama, medijima, organizuju proteste, podnose tužbe…međutim nema ko da ih sasluša, čuje, uvaži, podrži… Prepušteni su sami sebi. Takvo je stanje u celoj Srbiji. Kada nam deca počnu stradati zbog sitnih moćnika koji trguju dečjim sudbinama, uništavajući male i nevine duše zarad ličnih i stranačkih interesa, produkujući društvenu i ličnu patologiju koja ugrožava svako živo biće, tad nam je svima, bez obzi

Генерализација употребе дигиталних средстава посебно је трансформисала људске односе. Суочавање са обликом рехуманизације стога захтева размишљање о вештинама неопходним за сваког од нас. Школски систем, више фокусиран на „наставу“, дуго је учинио интеракције у учионици стандардизованим моделом друштвеног понашања. Наставник усмерава интеракције. Појединачна дигитална опрема и вишеструке могуће везе довели су нове праксе интеракције у срце места за поучавање и обуку које су захтевале еволуцију. Управо су ове нове „вештине“ идентификоване посебно у стручној обуци које су у првом плану.   Историјска паралела Вештине 21. века, меке вештине, психосоцијалне вештине, ево неколико израза који покривају заједничку област, али чија недавна појава у јавном и научном простору нас позива да преиспитамо њихово порекло (  Историја психосоцијалних вештина у Француској  ). Не ради се о појмовном пореклу, већ о друштвеном пореклу, контексту у коме се ти изрази појављују и појмовима које покривају. Овде