Aleksandar Baucal: ICCS studija kao test demokratije na kojem je vlast pala

 

Slučaj pilot testiranja ICCS 2027 studije u Osnovnoj školi „Dositej Obradović“ u Umci nije incident. On je simptom. Još jedan, ali izuzetno ilustrativan primer kako u Srbiji i najrazumnije, međunarodno priznate i potencijalno korisne inicijative postaju problem u trenutku kada ih sprovodi vlast koja je autoritarna i koja nema poverenje svojih građana.

Nakon što su učenici osmog razreda učestvovali u pilot testiranju, roditelji su reagovali snažno i javno. Nisu bili blagovremeno informisani, od njih nije zatražena saglasnost za učešće maloletne dece (što je zakonska obaveza), niti su imali uvid u sadržaj upitnika. Već to bi u svakoj normalnoj i uređenoj državi bilo dovoljno za momentalno obustavljanje aktivnosti i izvinjenje institucija. U Srbiji, to je, na žalost, svakodnevnica i samo još jedan problem koji je stvorila trenutna vlast.

Posebnu zabrinutost roditelja je izazvalo pitanje koje opisuje zamišljeni dijalog učenika o tome da li učesnici protesta treba da uđu u sukob sa policijom pri čemu se od ispitanika traži da identifikuju ključni argument protiv nasilja. U normalnom društvu, takvo pitanje bi se moglo razumeti kao vežba kritičkog mišljenja. Međutim, u Srbiji koja klizi ka diktaturi, ono ne može da se posmatra izvan konteksta državnog nasilja nad studentima i građanima koji protestuju više od godinu dana. U društvu u kojem policijska brutalnost nije izuzetak već pravilo, takva pitanja postaju izvor brige roditelja.

Kada se na to doda sumnja roditelja da način prikupljanja podataka nije obezbedio punu anonimnost odgovora, njihova reakcija ne samo da je opravdana, već je racionalna. U državi u kojoj se ljudi disciplinski kažnjavaju zbog javno izrečenog stava, strah da se podaci o političkim stavovima dece mogu zloupotrebiti nije teorija zavere, već razuman postupak u nenormalnim okolnostima.

Roditeljski protest zbog toga ne treba tumačiti kao njihovo protivljenje samoj studiji, već kao dobar primer građanske odgovornosti. I to nas suočava sa čitavim nizom bolnih pitanja. U kakvom to društvu živimo kada roditelji moraju da protestuju da bi zaštitili pravo da budu informisani o istraživanjima u koja su uključena njihova deca? Da li trenutna vlast zaista smatra da deca pripadaju državi (kao što je to rekao advokat Vladimir Đukanović) i da im stoga saglasnost roditelja nije potrebna? I šta je „u glavi“ ministra koji testira „građanske kompetencije“ dok istovremeno progoni direktore, nastavnike i učenike zbog izražavanja svojih stavova o stanju u društvu?

Da bismo razumeli dubinu crne rupe u koju kao društvo upadamo, važno je da razdvojimo dva nivoa ovog slučaja. Prvi je samo međunarodno istraživanje ICCS, a drugi se odnosi na način na koji ga sprovodi trenutna vlast.

ICCS (International Civic and Citizenship Education Study) je međunarodna studija koju sprovodi IEA i čiji je cilj da ispita u kojoj meri mladi razvijaju znanja, veštine i stavove potrebne za demokratsko učešće. Rezultati ICCS 2022 pokazali su da mladi u Srbiji postižu znatno niži nivo građanskih kompetencija od vršnjaka u većini drugih zemalja. Koliko su nam važna ovakva istraživanja govori i jedno nacionalno istraživanje građanskog vaspitanja gde se pokazalo da je veliki broj mladih 2019. godine, na primer, verovalo da je zadatak medija da podržavaju vlast. Iako verujem da su mladi ljudi u Srbiji, kao i veliki broj nas „iskusnijih“ građana, prošli ubrzani kurs građanskog vaspitanja tokom protesta, ipak svi ovi nalazi ukazuju na negativne posledice dugotrajnog urušavanja demokratske kulture i kvaliteta obrazovanja. Zato su važna istraživanja građanske kompetencije, ali samo pod uslovom da se ona sprovode u društvu koje makar minimalno poštuje principe i vrednosti demokratskog društva.

Dakle, verujem da problem sa realizacijom ICCS studije u Srbiji nije sama studija. Problem je vlast koja ne razume i svesno ignoriše šta je razlika između obrazovanja i indoktrinacije, između partnerstva i kontrole, između građana i podanika. U takvom sistemu čak i legitimna pitanja o demokratiji deluju kao cinična provokacija. Kada vlast koja sistematski urušava nekada slabašnu demokratiju u Srbiji pita decu šta misle o građanskoj participaciji, to ne može da se shvati kao izraz želje ministarstva da unapredi kvalitet građanskog obrazovanja, već više kao loš vic.

Lekcije ovog neobično običnog događaja u našoj „naprednoj“ svakodnevnici su jasne i neprijatne. Prvo, građanske kompetencije u Srbiji se ne mere testom, već na osnovu sposobnosti da se prepozna zloupotreba moći i da se na nju reaguje. Roditelji iz Umke su upravo to pokazali. Drugo, obrazovani sistem u kojem nema slobode i poverenja ne može da podstiče razvoj demokratskih kompetencija, niti ima smisla da ih meri i prati. I treće, dokle god Ministarstvo prosvete i druge institucije škole tretiraju kao administrativne ispostave kojima se komanduje, a ne kao zajednice, svaka priča o građanskom obrazovanju biće prazna forma.

Iz tih razloga, ICCS test u Srbiji nije pao zbog roditelja ili učenika. Pao je zbog vlasti koja već godinama pada na svim testovima demokratije.

Peščanik.net, 14.02.2026.

RAZGOVOR O OBRAZOVANJU