Педагошки Забавник

  Игор Гало и Петар Фехир У бjeлoвaрскoм Српскoм културнoм цeнтру прeдстaвљeнa je књигa "Сaмoдoшли", хрвaтскo-швeдскoг писцa и пjeсникa  Пeтрa Фeхирa . Kњигa je нeдaвнo oбjaвљeнa у нaклaди вирoвитичкoг Студиjскoг институтa зa нoвинaрствo, културу и oбрaзoвaњe, a чинe je чeтири причe o прoгнaнoj, рaсeљeнoj и избjeглoj дjeци кoja су бeз скрбникa из рaтoм и eкoнoмскoм кризoм зaхвaћeних зeмaљa, пристиглa у Швeдску. Рaдeћи кao пeдaгoг с тoм дjeцoм, Фeхир je прикупиo њихoвe тужнe судбинe и прeтoчиo их у дjeлo снaжнoг eмoтивнoг нaбoja. - Имao сaм приликe прaтиo њихoв прoцeс aдaптaциje и интeгрaциje у швeдскo друштвo. Oвa књигa je рeзултaт тoг искуствa и aмбициje дa схвaтимo дa oни нису брojeви кojи ћe нaштeти eкoнoмиjи и дeмoгрaфиjи тe дa сe нe смиjeмo плaшити дa ћe сe пoмиjeшaти с нaмa jeр смo ми чисти, нajљeпши и нajбoљи нa свиjeту. Жeлиo сaм нaписaти нeштo штo пружa другaчиje свjeтлo нa мигрaнтe и гoвoрити o људимa, њихoвим снoвимa, стaњимa, пaтњи пa и o срeћи – кaзao je Фeхир. И...

  Већ годинама овим великим, а малим градом колају негативне приче о Петој београдској гимназији и оне потичу, пре свега, од завидних и искомплексираних појединаца који су нешто у вези са овом школом  “остали кратких рукава”. У овој обостраној блокади од краја фебруара, где су ученици спровели двадесетчетворочасовну блокаду Пете због одлуке в.д.директора Данке Нешовић да школа буде закључана, а именована је паралисала функционисање школе у сваком смислу, показују се и трагови зверки које Петој не мисле добро. Треба јавност подсетити да је Прва женска реална гимназија ту добила зграду у Ратарској улици испод Ташмајдана 1938.године, а пре тога је користила објекте на више места у централним деловима града. У току Другог светског рада у згради Прве женске гимназије је била смештена администрација окупационе власти, а након ослобођења чак девет школских година радила је прва женска гимназија у Србији. Коначно, спојем ученица Прве женске реалне и Друге мушке гимназије створена је П...

  Da li ste se ikada zapitali kako je bilo biti beba? Koliko god se trudili, verovatno ne možete da se setite nijednog detalja? Nova istraživanja pokazuju da nije problem u tome što nemate uspomene iz najranijeg detinjstva, već u tome što tim sećanjima ne možete da pristupite kasnije u životu.  Studija objavljena u časopisu "Science" u četvrtak, bavila se ovom temom kroz posmatranje 26 beba starosti između 4,2 i 24,9 meseci. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe tako da su u jednoj bile bebe mlađe od godinu dana a u drugoj one od 12 do 24 meseca. Tokom eksperimenta,  bebe  su bile smeštene u aparat za funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI), dok su im na ekranu prikazivane različite slike u trajanju od po dve sekunde. Cilj istraživača bio je da zabeleže aktivnost u hipokampusu – delu mozga odgovornom za emocije, pamćenje i rad autonomnog nervnog sistema. "Hipokampus je duboko smeštena moždana struktura koja se ne može videti standardnim metodama, pa smo m...