Зашто деца доживљавају пролазак времена спорије од одраслих
У мом домаћинству често се расправља о томе кад време тече најбрже а кад најспорије. „Најспорије је у ауту!", виче мој син. „Никад!", одговара моја ћерка. „Сувише сам заузета за то да би ми време пролазило споро, али можда викендима кад смо на софи и гледамо филмове." Постоји и одређени консензус; обоје се слажу да дани после Божића и њихових рођендана почну да се вуку кад им допре до свести да морају да чекају још 365 дана да би прославили још један. Године се развлаче у бескрај у њиховом узрасту. Тог осећања се добро сећам; летњи распусти испуњени игром са водом, скакутањем по свеже ошишаном травњаку, док се веш суши на штрику а сунце неспутано сија. У таквим тренуцима заиста је изгледало као да време протиче спорије. Тереза Мекормак, професорка психологије која проучава когнитивни развој на Краљичином универзитету у Белфасту, у Северној Ирској, верује да су деца и време крајње недовољно проучавана тема. Њен рад се одавно бави тиме да ли постоји нешто суштински разли